П:
О:
Читај ми
Рачуни приближно 60.000 фирми у блокади
Београд,
26. септембар 2009.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Небојша Ћирић изјавио је данас да би ово министарство, анализирајући ситуацију у великом броју друштвених фирми, до краја године требало да одлучи колико још предузећа треба да оде у стечај или ликвидацију.
Ћирић је у изјави за агенцију Танјуг навео да су рачуни приближно 60.000 фирми у блокади, и указао на то да оне фирме које немају перспективу морају да оду у стечај.
Према његовим речима, од тог броја око 40.000 су рачуни предузетника и самосталних трговинских радњи, а 20.000 рачуни предузећа, од којих је приближно 16.000 у блокади две или три године.
Он је објаснио да су то практично "фирме љуштуре" које више не раде, или је реч о фирмама које се баве неким радњама за које се претпоставља да нису у складу са законом.
Ћирић је навео да је Министарство економије предложило нови нацрт закона о стечају који, осим додатног убрзања и поједностављења процедуре, дефинише и могућност бржег и ефикаснијег изласка из стечаја кроз процес реорганизације предузећа.
Он је најавио да ће измењени закон о стечајном поступку допринети много бољем привредном амбијенту и бољим условима пословања у привреди Србије.
Државни секретар је подсетио на то да је Закон о стечајном поступку, који је усвојен пре неколико година, довео до скраћења стечајног поступка у Србији са седам на три године, док би усвајањем измењеног закона о стечају тај период требало да буде смањен за два до три пута.
Ћирић је најавио да ће измењеним законом о стечајном поступку бити уведено правило аутоматског одласка под стечај компанија које су у блокади три године, а од 2012. године и оних фирми које су у блокади годину дана.
Он је подсетио и на то да је у јулу започет процес чишћења привредног система, где је око 300 друштвених и мали број предузећа у надлежности Акцијског фонда отишло у стечај и ликвидацију.
Према његовим речима, реч је о предузећима која су имала једног или неколико запослених, која нису имала никакве билансе и која су била у блокади неколико година.
Ћирић је указао и на чињеницу да је измењени закон о стечајном поступку рађен у сарадњи са страним консултантима и да је у потпуности хармонизован са стандардима Европске уније и са најбољом праксом у свету.
Према његовим речима, од тог броја око 40.000 су рачуни предузетника и самосталних трговинских радњи, а 20.000 рачуни предузећа, од којих је приближно 16.000 у блокади две или три године.
Он је објаснио да су то практично "фирме љуштуре" које више не раде, или је реч о фирмама које се баве неким радњама за које се претпоставља да нису у складу са законом.
Ћирић је навео да је Министарство економије предложило нови нацрт закона о стечају који, осим додатног убрзања и поједностављења процедуре, дефинише и могућност бржег и ефикаснијег изласка из стечаја кроз процес реорганизације предузећа.
Он је најавио да ће измењени закон о стечајном поступку допринети много бољем привредном амбијенту и бољим условима пословања у привреди Србије.
Државни секретар је подсетио на то да је Закон о стечајном поступку, који је усвојен пре неколико година, довео до скраћења стечајног поступка у Србији са седам на три године, док би усвајањем измењеног закона о стечају тај период требало да буде смањен за два до три пута.
Ћирић је најавио да ће измењеним законом о стечајном поступку бити уведено правило аутоматског одласка под стечај компанија које су у блокади три године, а од 2012. године и оних фирми које су у блокади годину дана.
Он је подсетио и на то да је у јулу започет процес чишћења привредног система, где је око 300 друштвених и мали број предузећа у надлежности Акцијског фонда отишло у стечај и ликвидацију.
Према његовим речима, реч је о предузећима која су имала једног или неколико запослених, која нису имала никакве билансе и која су била у блокади неколико година.
Ћирић је указао и на чињеницу да је измењени закон о стечајном поступку рађен у сарадњи са страним консултантима и да је у потпуности хармонизован са стандардима Европске уније и са најбољом праксом у свету.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара