П:
О:
Читај ми
Комисија за праћење кретања цена одржала први састанак
Београд,
4. август 2009.
Министарство трговине и услуга Владе Републике Србије саопштило је да је данас одржан први састанак Комисије Владе Србије за праћење кретања цена производа и услуга и животног стандарда становништва, којој председава министар Слободан Милосављевић.
У саопштењу се наводи да је Комисија детаљно анализирала статистичке податке појединих економских показатеља за Србију у периоду од 2001. до 2008. године, доступне податке за прву половину 2009. године, као и податке европске статистике "Еуростат" од 16. јула 2009. године.
На основу тих података Комисија је закључила да Србија припада земљама са нижим нивоом цена у Европи, с обзиром на то да је ниво цена у нашој земљи 58 у односу на реперни ниво 100 у ЕУ.
На списку "Еуростата" са подацима за 36 земаља, мањи ниво цена од Србије имају само Бугарска (51), Албанија (53) и Босна и Херцеговина (56).
На састанку је закључено да сва министарства, у оквирима својих надлежности, до наредног састанка Комисије треба да направе извештај о могућим повећањима појединих цена како би се на то превентивно деловало.
Такође, оцењено је и да постоје реалне могућности за разговоре на тему смањења цена природног гаса, као и о изменама постојећих формула за утврђивање цена нафте и нафтних деривата.
Комисија је закључила да постоје могућности за разматрање акцизне политике како би се смањио утицај сиве економије, при чему је утврђено да не постоји реална опасност од већих поскупљења прехрамбених производа, као и да је потребно покренути разговоре о нивоу цена комуналних услуга.
На основу расположивих статистичких података Комисија је утврдила да је просечна нето зарада у Србији у периоду од 2001. до 2008. године повећана за 439 одсто, односно у еврима за 292 одсто (са 102 евра у 2001. години на 400 евра у 2008. години, односно 328 евра у мају 2009. године).
Просечне пензије су у истом периоду у динарима порасле за 371 одсто, а у еврима за 252 одсто (са 69 евра у 2001. години на 243 евра у 2008. години, односно 229 евра у мају 2009. године).
У истом периоду, вредност минималне потрошачке корпе у динарима повећана је за 136 одсто, а у еврима за 72 одсто, док је вредност просечне потрошачке корпе у динарима порасла за 121 одсто, односно у еврима за 62 одсто.
У 2001. години је за покриће минималне потрошачке корпе било потребно 1,45 просечних плата у односу на 2008. годину, када је било потребно 0,64 просечне плате, односно 0,76 просечних плата у мају 2009. године. За покриће просечне потрошачке корпе у 2001. години било је потребно 2,42 просечне плате, прошле године 0,99 просечних плата, а у мају 2009. године 1,18.
Комисија за праћење кретања цена производа и услуга и животног стандарда становништва формирана је на основу одлуке Владе Србије од 25. јуна 2009. године.
Њен задатак је да прати и анализира кретање цена производа и услуга који су од значајног утицаја на стандард становништва, месечно анализира достигнуту куповну моћ становништва мерену кроз однос просечне и минималне и просечне потрошачке корпе, по потреби врши поређење цена одређених производа и услуга са истим или сличним производима и услугама у земљама у окружењу, као и да прати стање на тржишту и предлаже мере за отклањање уочених неправилности.
Поред министра Милосављевића, у Комисији су и представници министарстава пољопривреде, шумарства и водопривреде, рада и социјалне политике, економије и регионалног развоја, рударства и енергетике, здравља и финансија, као и представници Републичког завода за статистику и Националне организације потрошача Србије, додаје се у саопштењу.
На основу тих података Комисија је закључила да Србија припада земљама са нижим нивоом цена у Европи, с обзиром на то да је ниво цена у нашој земљи 58 у односу на реперни ниво 100 у ЕУ.
На списку "Еуростата" са подацима за 36 земаља, мањи ниво цена од Србије имају само Бугарска (51), Албанија (53) и Босна и Херцеговина (56).
На састанку је закључено да сва министарства, у оквирима својих надлежности, до наредног састанка Комисије треба да направе извештај о могућим повећањима појединих цена како би се на то превентивно деловало.
Такође, оцењено је и да постоје реалне могућности за разговоре на тему смањења цена природног гаса, као и о изменама постојећих формула за утврђивање цена нафте и нафтних деривата.
Комисија је закључила да постоје могућности за разматрање акцизне политике како би се смањио утицај сиве економије, при чему је утврђено да не постоји реална опасност од већих поскупљења прехрамбених производа, као и да је потребно покренути разговоре о нивоу цена комуналних услуга.
На основу расположивих статистичких података Комисија је утврдила да је просечна нето зарада у Србији у периоду од 2001. до 2008. године повећана за 439 одсто, односно у еврима за 292 одсто (са 102 евра у 2001. години на 400 евра у 2008. години, односно 328 евра у мају 2009. године).
Просечне пензије су у истом периоду у динарима порасле за 371 одсто, а у еврима за 252 одсто (са 69 евра у 2001. години на 243 евра у 2008. години, односно 229 евра у мају 2009. године).
У истом периоду, вредност минималне потрошачке корпе у динарима повећана је за 136 одсто, а у еврима за 72 одсто, док је вредност просечне потрошачке корпе у динарима порасла за 121 одсто, односно у еврима за 62 одсто.
У 2001. години је за покриће минималне потрошачке корпе било потребно 1,45 просечних плата у односу на 2008. годину, када је било потребно 0,64 просечне плате, односно 0,76 просечних плата у мају 2009. године. За покриће просечне потрошачке корпе у 2001. години било је потребно 2,42 просечне плате, прошле године 0,99 просечних плата, а у мају 2009. године 1,18.
Комисија за праћење кретања цена производа и услуга и животног стандарда становништва формирана је на основу одлуке Владе Србије од 25. јуна 2009. године.
Њен задатак је да прати и анализира кретање цена производа и услуга који су од значајног утицаја на стандард становништва, месечно анализира достигнуту куповну моћ становништва мерену кроз однос просечне и минималне и просечне потрошачке корпе, по потреби врши поређење цена одређених производа и услуга са истим или сличним производима и услугама у земљама у окружењу, као и да прати стање на тржишту и предлаже мере за отклањање уочених неправилности.
Поред министра Милосављевића, у Комисији су и представници министарстава пољопривреде, шумарства и водопривреде, рада и социјалне политике, економије и регионалног развоја, рударства и енергетике, здравља и финансија, као и представници Републичког завода за статистику и Националне организације потрошача Србије, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана