П:
О:
Читај ми
Влада Србије неће учинити ништа што би било у супротности са Резолуцијом 1244
Београд,
13. јул 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изразио је у интервјуу за јучерашње издање дневног листа "Вечерње новости" уверење да ће ова влада бити упамћена по либерализацији визног режима, која се очекује до краја године.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Резултати рада Владе:
- Ова влада не посматра реалност кроз ружичасте наочаре и неће се успавати на успесима које је до сада постигла. Свесни смо да има много тога што нисмо урадили и да нас још чекају огромни послови. Али, постигли смо стабилност и полако крећемо ка излазу из кризе. Економска криза није, и ни у једном тренутку не сме бити изговор у мом тиму.
Највећи успех Владе у протеклих годину дана:
- Чињеница је да је за протеклих годину дана било много позитивних помака. Оно по чему ће се ова влада памтити, убеђен сам, биће либерализација визног режима, коју очекујемо до краја године.
Резултати на пољу финансијске дисциплине:
- Тачно је да је пуњење буџета било слабије него што се очекивало. Питање је, међутим, да ли је то резултат лошег рада служби које прикупљају порез, или је у питању нешто друго. Анализе Министарства финансија за сада показују да је прикупљање пореза на плате задовољавајуће и да је главни узрок дефицита пад увоза. То је државну касу ускратило за приходе од ПДВ на увозну робу. С друге стране, имаћемо мањи спољнотрговински дефицит од планираног, а то значи и јачи динар.
Буџетски дефицит:
- Буџетски дефицит биће већи за приближно 40 милијарди динара од планираног, значи око 4,5 одсто нашег БДП.
Са каквом стратегијом Влада излази пред Мисију ММФ у августу:
- Тражићемо додатни буџетски дефицит и сигуран сам да ће ММФ пристати. ММФ-у ћемо дати чврсте гаранције да можемо да исфинансирамо дефицит од 4,5 одсто БДП, да ћемо интензивирати реформе у државној управи, наставити реструктурирање јавних предузећа и смањити им субвенције. Додатни дефицит није настао зато што је држава прекомерно трошила, и то зна и ММФ. Мартовским ребалансом буџета ишли смо на велико смањење расхода државе. Штедели смо где год смо могли.
Да ли се може постићи још уштеда у државном апарату:
- Одговор је - може, али не на кратак рок. Велике уштеде могу да се направе рационализацијом запослених у државној управи, али то не може да се спроведе за 24 часа. Потребни су закони, социјални програми...
Разматра ли се опција смањивања плата и пензија:
- Не, не можемо грађанима, који су ионако у тешкој ситуацији због кризе, додатно да отежавамо. Други разлог је економски - ако у рецесији смањујете плате онда пада и куповна моћ становништва. То само додатно продубљује кризу. Већина држава управо сада ради супротно - упумпава новац у систем.
На који начин ће држава затворити буџетску рупу:
- Још нисмо затворили целу конструкцију, али радимо на томе. У преговорима смо са ЕУ и Русијом око кредита и позајмица за буџет у износима од по неколико стотина милиона евра. Из фондова ЕУ већ смо добили 100 милиона евра, са Светском банком постигли смо договор о кредиту у износу од 250 милиона долара. Преговарамо и са комерцијалним банкама, а део ћемо покрити и преко интерних задужења у земљи, односно такозваних трезорских папира.
Могућност прекида једностране примене Прелазног трговинског споразума:
- Не размишљамо о томе да прекинемо примену Прелазног трговинског споразума јер су земље Европске уније још 2000. године отвориле тржиште за наше фирме. У прва три месеца ове године уштеде наших фирми на томе што су могле слободно да извозе на европско тржиште износе 83 милиона евра. У државној каси је због примене споразума мањак од само 17 милиона евра.
Да ли Влада у овом тренутку разматра продају неких јавних предузећа:
- Сматрам да ово није најбољи тренутак за продају јавних предузећа због кризе. Ево, да узмемо као пример ЈАТ. Пробали смо да га продамо, расписали тендер, али, једноставно, није било заинтересованих.
Какву ће стратегију Влада применити у случају ЕПС-а:
- Убацићемо на тржиште велике играче, стратешке партнере. У овом тренутку расписана су три тендера, за електране у Обреновцу, Новом Саду и Колубару Б, од којих очекујемо приближно две милијарде евра. На тај начин 20 одсто производних капацитета биће у власништву стратешких партнера.
До када ће канидатура Србије бити "на чекању" у Бриселу:
- Надам се да ћемо до краја године и то поглавље у процесу наших европских интеграција успешно завршити.
Како ће Влада убедити Холандију да Србија у потпуности сарађује са Хашким трибуналом:
- Истим аргументима којима смо убедили и друге земље.
Одлагање посете министра спољних послова Холандије Београду:
- Жао ми је што је посета одложена. Велики сам оптимиста када је реч о нашим европским интеграцијама и зато чинимо све да окончамо сарадњу са Хашким трибуналом. Питање је времена када ће то бити и формално потврђено.
Шта ће Влада урадити уколико Европска комисија одлучи да се визна либерализација не односи на грађане са пребивалиштем на Косову:
- Влада Србије још није званично добила одлуку Европске комисије. Не бих се бавио спекулацијама. Влада сигурно неће учинити ништа што би било у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Када ће се закон о преносу надлежности Војводини наћи на дневном реду Скупштине:
- Очекујем да ће се то десити до септембра. Суштинске ствари су усаглашене и остаје да се договоримо заиста око ситница, које су махом техничке природе.
Закон о регионалном развоју:
- Тај закон не предвиђа политичку, већ економску регионализацију државе. Формирање статистичких региона унапредиће равномерни развој свих делова Србије. Ова врста регионализације не води ни у какав сепаратизам. Када имате, као и у већини европских земаља, статистичке регионе, помоћ из фондова Европске уније равномерно се распоређује на све регионе. Само на тај начин можемо целу Србију економски да оснажимо.
Протести радника:
- Свако има право да протестује, али тако да не угрожава права других. Влада је на последњој седници разматрала питање штрајкова и донели смо одлуку о томе да формирамо радну групу, коју ће чинити представници неколико министарстава, која би разматрала и решавала проблеме тих људи.
Прилив директних страних инвестиција до краја године:
- Од јануара смо већ остварили 750 милиона евра инвестиција. Та цифра уопште није мала, имајући у виду кризни период у коме смо се нашли. Мислим да није нереално ако кажем да до краја године можемо да очекујемо још толико.
Резултати рада Владе:
- Ова влада не посматра реалност кроз ружичасте наочаре и неће се успавати на успесима које је до сада постигла. Свесни смо да има много тога што нисмо урадили и да нас још чекају огромни послови. Али, постигли смо стабилност и полако крећемо ка излазу из кризе. Економска криза није, и ни у једном тренутку не сме бити изговор у мом тиму.
Највећи успех Владе у протеклих годину дана:
- Чињеница је да је за протеклих годину дана било много позитивних помака. Оно по чему ће се ова влада памтити, убеђен сам, биће либерализација визног режима, коју очекујемо до краја године.
Резултати на пољу финансијске дисциплине:
- Тачно је да је пуњење буџета било слабије него што се очекивало. Питање је, међутим, да ли је то резултат лошег рада служби које прикупљају порез, или је у питању нешто друго. Анализе Министарства финансија за сада показују да је прикупљање пореза на плате задовољавајуће и да је главни узрок дефицита пад увоза. То је државну касу ускратило за приходе од ПДВ на увозну робу. С друге стране, имаћемо мањи спољнотрговински дефицит од планираног, а то значи и јачи динар.
Буџетски дефицит:
- Буџетски дефицит биће већи за приближно 40 милијарди динара од планираног, значи око 4,5 одсто нашег БДП.
Са каквом стратегијом Влада излази пред Мисију ММФ у августу:
- Тражићемо додатни буџетски дефицит и сигуран сам да ће ММФ пристати. ММФ-у ћемо дати чврсте гаранције да можемо да исфинансирамо дефицит од 4,5 одсто БДП, да ћемо интензивирати реформе у државној управи, наставити реструктурирање јавних предузећа и смањити им субвенције. Додатни дефицит није настао зато што је држава прекомерно трошила, и то зна и ММФ. Мартовским ребалансом буџета ишли смо на велико смањење расхода државе. Штедели смо где год смо могли.
Да ли се може постићи још уштеда у државном апарату:
- Одговор је - може, али не на кратак рок. Велике уштеде могу да се направе рационализацијом запослених у државној управи, али то не може да се спроведе за 24 часа. Потребни су закони, социјални програми...
Разматра ли се опција смањивања плата и пензија:
- Не, не можемо грађанима, који су ионако у тешкој ситуацији због кризе, додатно да отежавамо. Други разлог је економски - ако у рецесији смањујете плате онда пада и куповна моћ становништва. То само додатно продубљује кризу. Већина држава управо сада ради супротно - упумпава новац у систем.
На који начин ће држава затворити буџетску рупу:
- Још нисмо затворили целу конструкцију, али радимо на томе. У преговорима смо са ЕУ и Русијом око кредита и позајмица за буџет у износима од по неколико стотина милиона евра. Из фондова ЕУ већ смо добили 100 милиона евра, са Светском банком постигли смо договор о кредиту у износу од 250 милиона долара. Преговарамо и са комерцијалним банкама, а део ћемо покрити и преко интерних задужења у земљи, односно такозваних трезорских папира.
Могућност прекида једностране примене Прелазног трговинског споразума:
- Не размишљамо о томе да прекинемо примену Прелазног трговинског споразума јер су земље Европске уније још 2000. године отвориле тржиште за наше фирме. У прва три месеца ове године уштеде наших фирми на томе што су могле слободно да извозе на европско тржиште износе 83 милиона евра. У државној каси је због примене споразума мањак од само 17 милиона евра.
Да ли Влада у овом тренутку разматра продају неких јавних предузећа:
- Сматрам да ово није најбољи тренутак за продају јавних предузећа због кризе. Ево, да узмемо као пример ЈАТ. Пробали смо да га продамо, расписали тендер, али, једноставно, није било заинтересованих.
Какву ће стратегију Влада применити у случају ЕПС-а:
- Убацићемо на тржиште велике играче, стратешке партнере. У овом тренутку расписана су три тендера, за електране у Обреновцу, Новом Саду и Колубару Б, од којих очекујемо приближно две милијарде евра. На тај начин 20 одсто производних капацитета биће у власништву стратешких партнера.
До када ће канидатура Србије бити "на чекању" у Бриселу:
- Надам се да ћемо до краја године и то поглавље у процесу наших европских интеграција успешно завршити.
Како ће Влада убедити Холандију да Србија у потпуности сарађује са Хашким трибуналом:
- Истим аргументима којима смо убедили и друге земље.
Одлагање посете министра спољних послова Холандије Београду:
- Жао ми је што је посета одложена. Велики сам оптимиста када је реч о нашим европским интеграцијама и зато чинимо све да окончамо сарадњу са Хашким трибуналом. Питање је времена када ће то бити и формално потврђено.
Шта ће Влада урадити уколико Европска комисија одлучи да се визна либерализација не односи на грађане са пребивалиштем на Косову:
- Влада Србије још није званично добила одлуку Европске комисије. Не бих се бавио спекулацијама. Влада сигурно неће учинити ништа што би било у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Када ће се закон о преносу надлежности Војводини наћи на дневном реду Скупштине:
- Очекујем да ће се то десити до септембра. Суштинске ствари су усаглашене и остаје да се договоримо заиста око ситница, које су махом техничке природе.
Закон о регионалном развоју:
- Тај закон не предвиђа политичку, већ економску регионализацију државе. Формирање статистичких региона унапредиће равномерни развој свих делова Србије. Ова врста регионализације не води ни у какав сепаратизам. Када имате, као и у већини европских земаља, статистичке регионе, помоћ из фондова Европске уније равномерно се распоређује на све регионе. Само на тај начин можемо целу Србију економски да оснажимо.
Протести радника:
- Свако има право да протестује, али тако да не угрожава права других. Влада је на последњој седници разматрала питање штрајкова и донели смо одлуку о томе да формирамо радну групу, коју ће чинити представници неколико министарстава, која би разматрала и решавала проблеме тих људи.
Прилив директних страних инвестиција до краја године:
- Од јануара смо већ остварили 750 милиона евра инвестиција. Та цифра уопште није мала, имајући у виду кризни период у коме смо се нашли. Мислим да није нереално ако кажем да до краја године можемо да очекујемо још толико.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...