П:
О:
Читај ми
Европа стратешки партнер Србије и у домену науке
Београд,
29. јун 2009.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас да је Европа показала да је стратешки партнер Србије и у домену науке и да ће из европских фондова бити издвојена значајна средства за унапређење научне инфраструктуре и технолошког развоја.
Део излагања Божидара Ђелића на скупу "На путу интеграције Србије у европски истраживачки простор"
Аутор:
Танјуг
Ђелић је на конференцији за новинаре, одржаној након излагања на скупу "На путу интеграције Србије у европски истраживачки простор", навео да је кроз учешће у оквирним програмима за истраживање и технолошки развој Србија добила 28 милиона евра, што је омогућило бројним институтима и научним екипама да раде у складу са европским стандардима.
Он је указао на то да је европски комесар за науку и истраживања Јанез Поточник, који је такође учествовао на данашњем скупу, обезбедио учешће наше земље у специјалном позиву за пројекте у оквиру западног Балкана.
Према његовим речима, реализација тих пројеката почеће крајем јула, а биће завршена у октобру, при чему укупан буџет за те пројекте износи осам милиона евра, а Србија има шансу да добије од половине до две трећине тих средстава.
Потпредседник Владе је најавио да ће европски буџет подржати и финансирање нуклеарне декомисије Института за нуклеарне науке "Винча" у износу од пет милиона евра, што ће допринети фокусирању тог института на научне проблеме. Ђелић је на поменутом скупу представио Нацрт стратегије развоја науке и технологије Србије у следећих пет година, и најавио да јавна расправа о том документу почиње данас. Он је истакао да је циљ поменуте стратегије да обезбеди одрживу економију земље и да наука са привредом обезбеди боље производе, као и да у наредних пет до 10 година половина српских научника буде запослена у приватном сектору.
Предложићемо да научници и запослени у приватном сектору буду ослобођени од плаћања социјалних давања и пореза на две године, најавио је Ђелић и навео да је циљ да у наредних пет година ниво улагања у науку износи један одсто бруто домаћег производа, а да једна трећина од тога долази из приватног сектора.
Поточник је током свог излагања на скупу истакао да Европска комисија сматра Србију пуноправним чланом европске научне и технолошке сцене, и указао на то да треба размишљати о томе како она може у 21. веку остати научно јака и како да производи знање и технологију који ће допринети одржању доброг квалитета живота у ЕУ. Европски комесар је навео податак да су српски истраживачи у 2007. и 2008. години предложили више од 600 пројеката, а да је укупна стопа успеха била 15 одсто, што је добар резултат. Важно је сарађивати са земљама региона, а све што се чини у домену науке везано је и за процес уласка Србије у ЕУ, указао је Поточник и оценио да би Србија требало да се фокусира на бољу сарадњу научног сектора са индустријом и малим и средњим предузећима.
Према његовим речима, реализација тих пројеката почеће крајем јула, а биће завршена у октобру, при чему укупан буџет за те пројекте износи осам милиона евра, а Србија има шансу да добије од половине до две трећине тих средстава.
Потпредседник Владе је најавио да ће европски буџет подржати и финансирање нуклеарне декомисије Института за нуклеарне науке "Винча" у износу од пет милиона евра, што ће допринети фокусирању тог института на научне проблеме. Ђелић је на поменутом скупу представио Нацрт стратегије развоја науке и технологије Србије у следећих пет година, и најавио да јавна расправа о том документу почиње данас. Он је истакао да је циљ поменуте стратегије да обезбеди одрживу економију земље и да наука са привредом обезбеди боље производе, као и да у наредних пет до 10 година половина српских научника буде запослена у приватном сектору.
Предложићемо да научници и запослени у приватном сектору буду ослобођени од плаћања социјалних давања и пореза на две године, најавио је Ђелић и навео да је циљ да у наредних пет година ниво улагања у науку износи један одсто бруто домаћег производа, а да једна трећина од тога долази из приватног сектора.
Поточник је током свог излагања на скупу истакао да Европска комисија сматра Србију пуноправним чланом европске научне и технолошке сцене, и указао на то да треба размишљати о томе како она може у 21. веку остати научно јака и како да производи знање и технологију који ће допринети одржању доброг квалитета живота у ЕУ. Европски комесар је навео податак да су српски истраживачи у 2007. и 2008. години предложили више од 600 пројеката, а да је укупна стопа успеха била 15 одсто, што је добар резултат. Важно је сарађивати са земљама региона, а све што се чини у домену науке везано је и за процес уласка Србије у ЕУ, указао је Поточник и оценио да би Србија требало да се фокусира на бољу сарадњу научног сектора са индустријом и малим и средњим предузећима.
-
Ниш, 18. мај 2024.Наставак улагања у побољшање услова рада ватрогасно-спасилачких...
-
Београд, 17. мај 2024.Припадници МУП-а евакуисали девет особа из сударених возова у...
-
Београд, 17. мај 2024.Рад на финализирању документа Реформска агенда
-
Београд, 17. мај 2024.Солидарност Србије са народом и Владом Словачке
-
Београд, 17. мај 2024.Циљ државе нулта толеранција на сиву економију
-
Београд, 17. мај 2024.Безбедност земље и сигурност грађана приоритет МУП-а
-
Београд, 16. мај 2024.Процена спремности за реаговање система на ванредне ситуације
-
Београд, 16. мај 2024.Ухапшено једно лице због претње угрожавања сигурности...
-
Београд, 15. мај 2024.Србија поуздан партнер Интерпола у борби против организованог...
-
Београд, 15. мај 2024.Унапређење регионалне сарадње кроз SEPCA