П:
О:
Читај ми
Ђелић од ЕК затражио 120 милиона евра за буџет Србије
Београд/Брисел,
23. март 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић предао је данас у Бриселу писмо Европској комисији (ЕК) у којем се предлаже да се за Србију, из ИПА програма за претприступну подршку кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ, издвоји 120 милиона евра за буџетску стабилизацију и наставак реформи.
Ђелић је рекао да је то део макрофинансијског плана за 2010. годину, о којем Србија разговара и са Међународним монетарним фондом (ММФ), Светском банком, Европском инвестиционом банком (ЕИБ) и Европском банком за обнову и развој (ЕБРД).
Он је додао да је од Европске комисије затражио подршку за договор с приватним европским банкама у Србији о одлагању плаћања доспелих дугова српских приватних фирми од пет милијарди евра у овој години.
Те европске приватне банке треба да учествују и у подршци за превазилажење српског буџетског дефицита, додао је Ђелић и оценио да би то представљало елемент солидарности, будући да су те банке оствариле знатне профите у Србији.
Заједнички је интерес да се одржи економска стабилност Србије, нагласио је Ђелић.
Европски комесар за проширење Оли Рен рекао је после сусрета са Ђелићем да Европска комисија разматра сугестију Србије да 120 милиона евра из претприступних фондова ЕУ издвоји за очување макроекономске стабилности и буџетске потребе Србије.
Према његовим речима, подршка за стабилизацију буџета била би поновни доказ опипљиве солидарности ЕУ са Србијом, која настоји да отклони последице финансијске кризе.
Рен је поздравио чињеницу да је у Србији усвојен низ европских реформских закона, што иде наруку и настојањима да се обезбеди либерализација визног режима.
Он је истакао да постоји могућност да за неке земље западног Балкана у 2009. години почне укидање виза, будући да је у извештајима стручних мисија Европске комисије установљен напредак у испуњавању услова које Србија и друге државе спроводе у том циљу.
О томе ће, у договору с потпредседником Европске комисије Жаком Бароом, ускоро бити објављен целовит извештај, додао је Рен.
Он је потврдио да Србија има велики капацитет за придруживање Европској унији, и нагласио да све земље региона, уколико испуне нужне услове, имају јасну европску перспективу.
Ђелић, који је и министар за науку и технолошки развој у Влади Србије, рекао је након састанка са европским комесаром за науку и истраживање Јанезом Поточником да ће Европска комисија подржати сарадњу ЕУ са научницима Србије.
Он је навео да је Влада Србије од Европске инвестиционе банке тражила кредит од више од 200 милиона евра за развој инфраструктуре науке и технологије и најавио да ће Поточник у јуну посетити Београд и научној заједници Србије предочити могућности за повлачење средстава ЕУ за научно-истраживачке програме.
Научници и истраживачи из Србије су у прве две године након уласка у Седми оквирни програм ЕУ за истраживање, технолошки развој и огледне активности (ФП7) показали значајне успехе, мада и даље ту постоје велике могућности за сарадњу, рекао је Ђелић.
Према његовим речима, Србија ће крајем априла на регионалној конференцији у Сарајеву предложити и регионалне пројекте кроз оквир "RegPot", у којем су научници из Србије постигли значајне успехе протеклих година.
Министар је указао на то да је Поточнику представио Оквирну стратегију науке и технолошког развоја Србије, коју је припремио Национални савет за науку и технолошки развој, и списак приоритетних инфраструктурних пројеката који ће се финансирати идућих година.
Он је истакао да Србија, с обзиром на своје могућности, неће моћи сама да оствари ниједан од крупних пројеката, него само уз сарадњу са научним и технолошким институцијама ЕУ.
Ђелић је истакао да је искуство показало да су у развоју науке и технологије најуспешније земље које сарађују са другим земљама јер највише успевају да напредују пошто користе не само сопствено него и знање других.
Откако је Србија ускладила своје вредновање научног рада са европским, број радова наших научника који су објављени у међународно признатим часописима повећан је са 1.000 на 2.500, навео је Ђелић и додао да су наши научници од укључивања Србије у еворпске научно-истраживачке програме за пројекте добили 14 милиона евра из буџета ЕУ.
Он је додао да је од Европске комисије затражио подршку за договор с приватним европским банкама у Србији о одлагању плаћања доспелих дугова српских приватних фирми од пет милијарди евра у овој години.
Те европске приватне банке треба да учествују и у подршци за превазилажење српског буџетског дефицита, додао је Ђелић и оценио да би то представљало елемент солидарности, будући да су те банке оствариле знатне профите у Србији.
Заједнички је интерес да се одржи економска стабилност Србије, нагласио је Ђелић.
Европски комесар за проширење Оли Рен рекао је после сусрета са Ђелићем да Европска комисија разматра сугестију Србије да 120 милиона евра из претприступних фондова ЕУ издвоји за очување макроекономске стабилности и буџетске потребе Србије.
Према његовим речима, подршка за стабилизацију буџета била би поновни доказ опипљиве солидарности ЕУ са Србијом, која настоји да отклони последице финансијске кризе.
Рен је поздравио чињеницу да је у Србији усвојен низ европских реформских закона, што иде наруку и настојањима да се обезбеди либерализација визног режима.
Он је истакао да постоји могућност да за неке земље западног Балкана у 2009. години почне укидање виза, будући да је у извештајима стручних мисија Европске комисије установљен напредак у испуњавању услова које Србија и друге државе спроводе у том циљу.
О томе ће, у договору с потпредседником Европске комисије Жаком Бароом, ускоро бити објављен целовит извештај, додао је Рен.
Он је потврдио да Србија има велики капацитет за придруживање Европској унији, и нагласио да све земље региона, уколико испуне нужне услове, имају јасну европску перспективу.
Ђелић, који је и министар за науку и технолошки развој у Влади Србије, рекао је након састанка са европским комесаром за науку и истраживање Јанезом Поточником да ће Европска комисија подржати сарадњу ЕУ са научницима Србије.
Он је навео да је Влада Србије од Европске инвестиционе банке тражила кредит од више од 200 милиона евра за развој инфраструктуре науке и технологије и најавио да ће Поточник у јуну посетити Београд и научној заједници Србије предочити могућности за повлачење средстава ЕУ за научно-истраживачке програме.
Научници и истраживачи из Србије су у прве две године након уласка у Седми оквирни програм ЕУ за истраживање, технолошки развој и огледне активности (ФП7) показали значајне успехе, мада и даље ту постоје велике могућности за сарадњу, рекао је Ђелић.
Према његовим речима, Србија ће крајем априла на регионалној конференцији у Сарајеву предложити и регионалне пројекте кроз оквир "RegPot", у којем су научници из Србије постигли значајне успехе протеклих година.
Министар је указао на то да је Поточнику представио Оквирну стратегију науке и технолошког развоја Србије, коју је припремио Национални савет за науку и технолошки развој, и списак приоритетних инфраструктурних пројеката који ће се финансирати идућих година.
Он је истакао да Србија, с обзиром на своје могућности, неће моћи сама да оствари ниједан од крупних пројеката, него само уз сарадњу са научним и технолошким институцијама ЕУ.
Ђелић је истакао да је искуство показало да су у развоју науке и технологије најуспешније земље које сарађују са другим земљама јер највише успевају да напредују пошто користе не само сопствено него и знање других.
Откако је Србија ускладила своје вредновање научног рада са европским, број радова наших научника који су објављени у међународно признатим часописима повећан је са 1.000 на 2.500, навео је Ђелић и додао да су наши научници од укључивања Србије у еворпске научно-истраживачке програме за пројекте добили 14 милиона евра из буџета ЕУ.
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Наставак борбе за очување заједничких интереса Србије и...
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Национални интерес Србије и Републике Српске мир и стабилност у...