П:
О:
Читај ми
Од 1. фебруара ниже царине на увоз нових и половних аутомобила из ЕУ
Београд,
26. јануар 2009.
Министар финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић најавила је данас да ће од 1. фебруара бити снижене царинске стопе на увоз робе из Европске уније, а да ће самим тим бити смањене и царине на увоз нових и половних аутомобила са 20 на 10 одсто.
Драгутиновић је у Центру "Сава", где се одржава скуп о фискалној децентрализацији локалне самоуправе, навела да ће то бити последица почетка примене Споразума о стабилизацији и придруживању, који ће донети снижавање дажбина на увоз робе из ЕУ.
Она је подсетила на то да је примена Прелазног трговинског споразума са ЕУ требало да почне 1. јануара, али да је одложена због тога што нису усвојене измене Закона о царинској тарифи, који је био један од пратећих закона о буџету за 2009. годину.
Према њеним речима, Прелазни трговински споразум Србије са ЕУ предвиђа да се у наредних шест година постепено либерализује трговина индустријским и пољопривредним производима.
Она је најавила могућност да Влади предложи нови закон о акцизама, са изменама које би се односиле на дуванске производе, и додала да је са дуванском индустријом био постигнут договор о стратегији о повећању акциза, који није испоштован.
На питање да ли већ усвојени закон о акцизама угрожава дуванску индустрију у Србији, Драгутиновић је одговорила да није спорно да су цигарете у Србији најјефтиније и да цена треба да буде већа.
Она је потврдила да ће Министарство финансија до среде, 28. јануара, дати сагласност за поскупљење горива у Србији које је затражило Министарство рударства и енергетике.
Нове цене ће, по добијању сагласности та два министарства, ступити на снагу дан по објављивању у "Службеном гласнику", додала је Драгутиновић и указала на то да подаци о приходима буџета у јануару нису охрабрујући, али да је, без обзира на то, још рано размишљати о ребалансу.
Она је подсетила на то да је јануар, због доста нерадних дана, увек слаб месец по приходима, и навела да се буџетски дефицит у јануару кретао у планираним оквирима.
Драгутиновић је рекла да је очекивала да ће дефицит бити нижи, што се није десило, и додала да је највећи дефицит остварен у децембру.
Према њеним речима, средства од продаје НИС-а стићи ће у буџет у другој половини године.
Буџетски расходи су увек већи у другој половини године, поготово због издатака за инфраструктурне пројекте, навела је Драгутиновић и изразила уверење да ће приходи који се редовно прикупљају бити довољни за текуће расходе, а да ће капитални расходи бити финансирани тек када пристигну приходи од приватизације.
Она је истакла да пореска децентрализација, која у Србији мора да се спроведе почетком ове године, може држави да омогући велике уштеде и допринесе већем степену задовољавања потреба грађана, будући да локалне власти могу боље да процене потребе локалног становништва него централна власт.
Према њеним речима, децентрализација ће повећати отвореност и одговорност локалних власти јер ће становништво моћи лакше да оцени активности локалних власти и резултате као што су квалитет путева, паркови и стање у школама.
Драгутиновић је у ризике пореске децентрализације убројала повећање разлика између општина са мањим и већим приходима и могућност да се преклопе надлежности локалних и централних власти, посебно у доменима образовања, здравства и управљања отпадом.
Такође, она је рекла да ће ефекти децентрализације бити праћени и да је потребно пронаћи прави ниво децентрализације.
Председник Сталне конференције градова и општина Ненад Миленковић навео је да у Србији ове године све општине треба да почну да управљају локалним пореским приходима на основу Закона о финансирању локалних самоуправа, који је донет 2006. године.
Миленковић је прецизирао да су до сада ту надлежност преузеле 42 локалне самоуправе, док више од 100 општина треба да то уради ове године.
Према његовим речима, управљање локалним пореским приходима први су преузели градови Београд и Крагујевац и општине Врање, Врњачка Бања и Жабари, који су то учинили 2007. године, а у 2008. години ту надлежност је преузело још 37 општина и градова.
Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас рекао је да пореска децентрализација није реформа која се заврши у зацртаном року, већ је то процес у којем се ниво децентрализације стално усаглашава у дијалогу свих сегмената друштва.
Влада Немачке је помогла Србији у спровођењу децентрализације и наставиће то да чини, навео је Мас и прецизирао да је та земља до сада кроз различите програме у Србију уложила 700 милиона евра.
Она је подсетила на то да је примена Прелазног трговинског споразума са ЕУ требало да почне 1. јануара, али да је одложена због тога што нису усвојене измене Закона о царинској тарифи, који је био један од пратећих закона о буџету за 2009. годину.
Према њеним речима, Прелазни трговински споразум Србије са ЕУ предвиђа да се у наредних шест година постепено либерализује трговина индустријским и пољопривредним производима.
Она је најавила могућност да Влади предложи нови закон о акцизама, са изменама које би се односиле на дуванске производе, и додала да је са дуванском индустријом био постигнут договор о стратегији о повећању акциза, који није испоштован.
На питање да ли већ усвојени закон о акцизама угрожава дуванску индустрију у Србији, Драгутиновић је одговорила да није спорно да су цигарете у Србији најјефтиније и да цена треба да буде већа.
Она је потврдила да ће Министарство финансија до среде, 28. јануара, дати сагласност за поскупљење горива у Србији које је затражило Министарство рударства и енергетике.
Нове цене ће, по добијању сагласности та два министарства, ступити на снагу дан по објављивању у "Службеном гласнику", додала је Драгутиновић и указала на то да подаци о приходима буџета у јануару нису охрабрујући, али да је, без обзира на то, још рано размишљати о ребалансу.
Она је подсетила на то да је јануар, због доста нерадних дана, увек слаб месец по приходима, и навела да се буџетски дефицит у јануару кретао у планираним оквирима.
Драгутиновић је рекла да је очекивала да ће дефицит бити нижи, што се није десило, и додала да је највећи дефицит остварен у децембру.
Према њеним речима, средства од продаје НИС-а стићи ће у буџет у другој половини године.
Буџетски расходи су увек већи у другој половини године, поготово због издатака за инфраструктурне пројекте, навела је Драгутиновић и изразила уверење да ће приходи који се редовно прикупљају бити довољни за текуће расходе, а да ће капитални расходи бити финансирани тек када пристигну приходи од приватизације.
Она је истакла да пореска децентрализација, која у Србији мора да се спроведе почетком ове године, може држави да омогући велике уштеде и допринесе већем степену задовољавања потреба грађана, будући да локалне власти могу боље да процене потребе локалног становништва него централна власт.
Према њеним речима, децентрализација ће повећати отвореност и одговорност локалних власти јер ће становништво моћи лакше да оцени активности локалних власти и резултате као што су квалитет путева, паркови и стање у школама.
Драгутиновић је у ризике пореске децентрализације убројала повећање разлика између општина са мањим и већим приходима и могућност да се преклопе надлежности локалних и централних власти, посебно у доменима образовања, здравства и управљања отпадом.
Такође, она је рекла да ће ефекти децентрализације бити праћени и да је потребно пронаћи прави ниво децентрализације.
Председник Сталне конференције градова и општина Ненад Миленковић навео је да у Србији ове године све општине треба да почну да управљају локалним пореским приходима на основу Закона о финансирању локалних самоуправа, који је донет 2006. године.
Миленковић је прецизирао да су до сада ту надлежност преузеле 42 локалне самоуправе, док више од 100 општина треба да то уради ове године.
Према његовим речима, управљање локалним пореским приходима први су преузели градови Београд и Крагујевац и општине Врање, Врњачка Бања и Жабари, који су то учинили 2007. године, а у 2008. години ту надлежност је преузело још 37 општина и градова.
Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас рекао је да пореска децентрализација није реформа која се заврши у зацртаном року, већ је то процес у којем се ниво децентрализације стално усаглашава у дијалогу свих сегмената друштва.
Влада Немачке је помогла Србији у спровођењу децентрализације и наставиће то да чини, навео је Мас и прецизирао да је та земља до сада кроз различите програме у Србију уложила 700 милиона евра.
-
Београд/Вуковар, 5. мај 2024.Милићевић присуствовао васкршњој литургији у Вуковару
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина