П:
О:
Читај ми
Ове године приближно 100 милијарди динара подстицајних средстава за привреду
Београд,
23. јануар 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да ће у овој години бити обезбеђено приближно 100 милијарди динара подстицајних средстава за привреду, као пакет мера за ублажавање светске финансијске кризе.
Аутор:
Фонет
Цветковић је у изјави за агенцију Фонет навео да је договор о томе постигнут на данашњем састанку са министрима економије и регионалног развоја и финансија Млађаном Динкићем и Дианом Драгутиновић и гувернером Народне банке Србије (НБС) Радованом Јелашићем.
Он је истакао да су сва планирана средства предвиђена буџетом и да се очекује да ће уз њих бити обезбеђена и додатна средства из кредитних потенцијала банака, што би требало да омогући развој и очекивану стопу раста бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 одсто.
Према његовим речима, из тог разлога су дефинисане и одређене каматне стопе које ће, зависно од начина добијања подстицајних средстава, износити између 5,5 и 6,5 одсто.
Цветковић је, истичући да је потребно подстицати развој и раст домаће производње, пренео да је са Динкићем, Драгутиновић и Јелашићем разматрао операционализацију подстицајних мера и да је договорено које су то основне мере, као и рокови у којима ће оне бити примењене.
Председник Владе је навео да је прва од три врсте мера обезбеђење додатних средстава у износу од 2 милијарде динара за ликвидност привреде кроз краткорочне кредите са субвенционисаном каматном стопом од 5,5 одсто, што ће генерисати 40 милијарди динара кредитних средстава из потенцијала банака.
Кредити са дужим роком отплате, од три до пет година, друга су договорена мера, додао је премијер и истакао да је предвиђено да 30 одсто средстава иде преко Фонда за развој, а 70 одсто из банкарских потенцијала, за шта је из буџета издвојено 5 милијарди динара, док ће укупна средства износити између 16 и 17 милијарди динара.
Цветковић је додао да су трећа мера међународни кредити за привреду, у износу од приближно 40 милијарди динара.
Он је истакао да је на састанку било речи и о подстицају потрошње, тако што би се субвенционисала набавка трајних потрошних добара произведених у Србији, чиме би се подстакао развој домаће производње у овој години.
Председник Владе је најавио да ће следеће недеље бити одржан састанак техничко-оперативног тима за реализацију мера, на којем би требало да буду дефинисани сви услови, рокови и детаљи, а НБС ће да одреди критеријуме за избор банака преко којих ће бити пласирана подстицајна средства.
Ми ћемо, као Влада, одредити приоритете и секторе у којима ће ово финансирање да се ради, указао је Цветковић.
Он је такође рекао да је државни врх на синоћњем састанку закључио да гас не треба да поскупи, упркос томе што ЈП “Србијагас”, због пада курса динара, дневно губи 6 милиона динара, већ да морају да се пронађу други начини како би се ти губици покрили.
Председник Владе је истакао да то значи да ће држава обезбедити неку врсту субвенције у износу од 25 милиона долара месечно становништву које се греје на гас и привреди која користи тај енергент.
Цветковић је прецизирао да би, имајући у виду велике курсне разлике, било потребно да се повећа цена гаса између 18 и 20 одсто, и додао да је на састанку разматрано и питање цене струје, али да је договорено да се о поскупљењу струје накнадно расправља, у марту или априлу.
Синоћњем састанку су, поред Цветковића, присуствовали председник Србије Борис Тадић, министар финансија Диана Драгутиновић, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић и директор ЈП “Србијагас” Душан Бајатовић.
Он је истакао да су сва планирана средства предвиђена буџетом и да се очекује да ће уз њих бити обезбеђена и додатна средства из кредитних потенцијала банака, што би требало да омогући развој и очекивану стопу раста бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 одсто.
Према његовим речима, из тог разлога су дефинисане и одређене каматне стопе које ће, зависно од начина добијања подстицајних средстава, износити између 5,5 и 6,5 одсто.
Цветковић је, истичући да је потребно подстицати развој и раст домаће производње, пренео да је са Динкићем, Драгутиновић и Јелашићем разматрао операционализацију подстицајних мера и да је договорено које су то основне мере, као и рокови у којима ће оне бити примењене.
Председник Владе је навео да је прва од три врсте мера обезбеђење додатних средстава у износу од 2 милијарде динара за ликвидност привреде кроз краткорочне кредите са субвенционисаном каматном стопом од 5,5 одсто, што ће генерисати 40 милијарди динара кредитних средстава из потенцијала банака.
Кредити са дужим роком отплате, од три до пет година, друга су договорена мера, додао је премијер и истакао да је предвиђено да 30 одсто средстава иде преко Фонда за развој, а 70 одсто из банкарских потенцијала, за шта је из буџета издвојено 5 милијарди динара, док ће укупна средства износити између 16 и 17 милијарди динара.
Цветковић је додао да су трећа мера међународни кредити за привреду, у износу од приближно 40 милијарди динара.
Он је истакао да је на састанку било речи и о подстицају потрошње, тако што би се субвенционисала набавка трајних потрошних добара произведених у Србији, чиме би се подстакао развој домаће производње у овој години.
Председник Владе је најавио да ће следеће недеље бити одржан састанак техничко-оперативног тима за реализацију мера, на којем би требало да буду дефинисани сви услови, рокови и детаљи, а НБС ће да одреди критеријуме за избор банака преко којих ће бити пласирана подстицајна средства.
Ми ћемо, као Влада, одредити приоритете и секторе у којима ће ово финансирање да се ради, указао је Цветковић.
Он је такође рекао да је државни врх на синоћњем састанку закључио да гас не треба да поскупи, упркос томе што ЈП “Србијагас”, због пада курса динара, дневно губи 6 милиона динара, већ да морају да се пронађу други начини како би се ти губици покрили.
Председник Владе је истакао да то значи да ће држава обезбедити неку врсту субвенције у износу од 25 милиона долара месечно становништву које се греје на гас и привреди која користи тај енергент.
Цветковић је прецизирао да би, имајући у виду велике курсне разлике, било потребно да се повећа цена гаса између 18 и 20 одсто, и додао да је на састанку разматрано и питање цене струје, али да је договорено да се о поскупљењу струје накнадно расправља, у марту или априлу.
Синоћњем састанку су, поред Цветковића, присуствовали председник Србије Борис Тадић, министар финансија Диана Драгутиновић, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић и директор ЈП “Србијагас” Душан Бајатовић.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...