П:
О:
Читај ми
Србији потребна нова стратегија енергетике
Београд,
8. јануар 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас да је Србији потребна нова стратегија енергетике, с обзиром на то да је стратегија која је усвојена 2005. године у потпуности превазиђена.
Ђелић, који је задужен за спровођење Стратегије одрживог развоја, рекао је у изјави за агенцију Бета да је на јучерашњој ванредној седници Владе изнео предлог да Министарство рударства и енергетике, које се са тим сложило, најкасније до маја у сарадњи са другим министарствима припреми иновирану стратегију енергетике.
Он је подсетио на то да су се од 2005. године промениле околности у свету, као и цене нафте и гаса, и нагласио да је крајње време да Србија зацрта кључне правце развоја у области енергетике у годинама које долазе.
Потпредседник Владе указао је на то да ће Србија у одређеној мери увек бити енергетски зависна јер нема нафту и гас у довољној количини на својој територији, и додао да наша земља, међутим, уопште није искористила све своје природне могућности, од изградње нових капацитета базираних на лигниту до развоја обновљивих извора енергије.
При томе, можемо и морамо драстично да повећамо нашу енергетску ефикасност јер у поређењу са богатим земљама Србија троши у просеку четири пута више енергије по јединици производње, објаснио је Ђелић.
Према његовим речима, иновирана енергетска стратегија ЕУ, која је објављена у новембру 2008. године, показала је да ће у следећих десет година Унија много више инвестирати у енергетску безбедност и независност, при чему ће последњи догађаји додатно убрзати планиране промене.
Ђелић је рекао да Србија може имати своје учешће у поменутој европској стратегији и оценио да наша земља, која је колатерална жртва тренутног конфликта Русије и Украјине, у годинама које долазе мора озбиљније да се позабави енергетским питањима.
Потпредседник Владе је нагласио да је неопходно да Србија са руским партнерима изгради складиште гаса и навео да би ситуација била неупоредиво лакша да је изграђено складиште у Банатском Двору.
Према његовим речима, неопходна је и изградња гасовода Јужни ток јер је то алтернативна рута која не пролази кроз Украјину, али је потребно да буду размотрени и сви други енергетски извори.
Он је указао на то да треба брзо расписати тендере за изградњу два нова термо блока Никола Тесла и Колубара Б, који су одавно планирани, и оценио да у енергетици није добро зависити од било кога.
Ђелић, који је задужен за европске интеграције, изјавио је да Брисел и велике европске земље које су највећи потрошачи гаса врше велики притисак на Украјину и Русију да одблокирају енергетску кризу, што помаже и земљама источне Европе које су чланице ЕУ или теже да јој се прикључе.
То је разлог зашто и даље велики број земаља жели да уђе у ЕУ, која је у суштини један велики колективни механизам за јачање безбедности и стабилности земаља чланица, објаснио је Ђелић.
Он је подсетио на то да су се од 2005. године промениле околности у свету, као и цене нафте и гаса, и нагласио да је крајње време да Србија зацрта кључне правце развоја у области енергетике у годинама које долазе.
Потпредседник Владе указао је на то да ће Србија у одређеној мери увек бити енергетски зависна јер нема нафту и гас у довољној количини на својој територији, и додао да наша земља, међутим, уопште није искористила све своје природне могућности, од изградње нових капацитета базираних на лигниту до развоја обновљивих извора енергије.
При томе, можемо и морамо драстично да повећамо нашу енергетску ефикасност јер у поређењу са богатим земљама Србија троши у просеку четири пута више енергије по јединици производње, објаснио је Ђелић.
Према његовим речима, иновирана енергетска стратегија ЕУ, која је објављена у новембру 2008. године, показала је да ће у следећих десет година Унија много више инвестирати у енергетску безбедност и независност, при чему ће последњи догађаји додатно убрзати планиране промене.
Ђелић је рекао да Србија може имати своје учешће у поменутој европској стратегији и оценио да наша земља, која је колатерална жртва тренутног конфликта Русије и Украјине, у годинама које долазе мора озбиљније да се позабави енергетским питањима.
Потпредседник Владе је нагласио да је неопходно да Србија са руским партнерима изгради складиште гаса и навео да би ситуација била неупоредиво лакша да је изграђено складиште у Банатском Двору.
Према његовим речима, неопходна је и изградња гасовода Јужни ток јер је то алтернативна рута која не пролази кроз Украјину, али је потребно да буду размотрени и сви други енергетски извори.
Он је указао на то да треба брзо расписати тендере за изградњу два нова термо блока Никола Тесла и Колубара Б, који су одавно планирани, и оценио да у енергетици није добро зависити од било кога.
Ђелић, који је задужен за европске интеграције, изјавио је да Брисел и велике европске земље које су највећи потрошачи гаса врше велики притисак на Украјину и Русију да одблокирају енергетску кризу, што помаже и земљама источне Европе које су чланице ЕУ или теже да јој се прикључе.
То је разлог зашто и даље велики број земаља жели да уђе у ЕУ, која је у суштини један велики колективни механизам за јачање безбедности и стабилности земаља чланица, објаснио је Ђелић.
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње
-
Београд, 23. април 2024.Честитка Вучевића поводом Дана Војске Србије
-
Београд, 23. април 2024.Улагање у више од 300 развојних пројеката широм Србије
-
Београд, 22. април 2024.Србија веома важан партнер Немачке на Западном Балкану
-
Београд, 22. април 2024.Уручена одликовања припадницима Министарства одбране и Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Честитка Дачића јеврејском народу поводом Пасхе
-
Београд, 22. април 2024.Гојковић честитала Песах припадницима Јеврејске заједнице
-
Београд, 22. април 2024.Србија добила подршку ММФ-а за наставак реформи