П:
О:
Читај ми
Могућа подршка ЕУ од 400 милиона евра буџету Србије
Београд,
27. децембар 2008.
Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас да би у марту наредне године могли да отпочну преговори са Европском комисијом о одобравању приближно 400 милиона евра макрофинансијске подршке буџету Србије.
Аутор:
Танјуг
Ђелић у изјави за агенцију Танјуг навео да је са европским комесаром за економију и финансије Јоакимом Алмунијом, гувернером Народне банке Радованом Јелашићем и министром финансија Дианом Драгутиновић одржан телефонски састанак на коме су јасно утаначене координате могуће макрофинансијске подршке ЕУ нашој земљи.
Он је објаснио да је реч о могућности пружања директне подршке буџету, која ће се реализовати у случају да буџетски приходи буду мањи од планираних, а предуслов за то је да буџет за 2009. годину буде усвојен на време и да ММФ и Србија имају важећи стенд-бај аранжман. Потпредседник Владе изразио је очекивање да ће се то и догодити, односно да су политички чиниоци схватили озбиљност тренутка. Кад је реч о примени Прелазног трговинског споразума од 1. јануара 2009. године, Ђелић је оценио да примена тог документа може само да убрза европске интеграције Србије, при чему је одбацио примедбе да ће смањење царина бити лоше за нашу привреду. Када се говори о томе да ће бити 300 милиона евра мање прихода од царина, треба подсетити да се смањењем царине на увоз аутомобиле са 20 на 10 одсто, које смањује приходе за приближно 150 милиона евра, иде у сусрет куповној моћи наших грађана и да та одлука не произилази из Споразума који је предвиђао да се царине смање са 20 на 16 одсто, навео је Ђелић. Он је објаснио и да се царинске стопе код увоза сировина и технолошке опреме смањују у просеку за 1,86 одсто, што ни на који начин не може угрозити нашу привреду, јер ће привредници моћи да произведу јефтинију робу и пласирају је на страна тржишта. Потпредседник Владе је подсетио на рокове које помиње Европска комисија о стављању Србије на белу шенгенску листу, али и за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Према његовим речима, Србија ће поднети кандидатуру за чланство 2009. године, а уколико испуни хашки услов, може добити и статус кандидата. Србија чини све што је у њеној моћи да заокружи сарадњу са Хашким трибуналом, рекао је Ђелић, али је и подсетио на чврст став Холандије по том питању. Истина је да је став Холандије не само исти већ и тврђи него што је био пре неколико месеци. Вероватно мисле да је ово право време за један такав услов према нашој земљи. Ми ћемо радити на томе да докажемо пуну сарадњу и наравно да је најбољи начин за то проналажење преостала два хашка оптуженика, истакао је Ђелић. Он је нагласио да ће много тога зависити и од техничких могућности ЕУ, јер су следеће године у јуну избори за европски парламент, што ће довести до његове привремене блокаде док се поново не конституише. Када је реч о одлуци да се Србија стави на бели шенген, ситуација је сложенија, истакао је потпредседник Владе и додао да то није само питање Европске комисије, већ о томе одлучују све земље шенгена. Ђелић је нагласио да Србија, без обзира на околности, наставља са испуњавањем предуслова за бели шенген, и најавио да ће експерти Европске комисије у фебруару следеће године доћи у Београд, а до маја ће бити дата оцена о испуњености услова и спремности земаља западног Балкана за визну либерализацију. Потпредседник Владе је рекао да ће бити покренута регионална иницијатива да западни Балкан не буде заборављен у расподели приближно 200 милијарди евра које је ЕУ наменила за покретање економске активности. За другу половину јануара 2009. уговорен је састанак са европским комесаром за проширење Олијем Реном на ту тему, а поменута средства могла би да се искористе у реализацији пројекта из области инфраструктуре, развоја потенцијала Дунава, али и обезбеђења ликвидности привреде, навео је Ђелић.
Он је још једном поновио да је питање односа Београда према доласку Мисије Еулекс-а на Косово одвојено од европских интеграција и да Србија ни на који начин неће прихватити да се та два питања вежу.
Ђелић је нагласио да Србија неће прихватити да на било који начин буде уцењена око Косова зарад европских интеграција, и додао да је то наша државна политика, која је веома јасна и афирмисана.
Он је објаснио да је реч о могућности пружања директне подршке буџету, која ће се реализовати у случају да буџетски приходи буду мањи од планираних, а предуслов за то је да буџет за 2009. годину буде усвојен на време и да ММФ и Србија имају важећи стенд-бај аранжман. Потпредседник Владе изразио је очекивање да ће се то и догодити, односно да су политички чиниоци схватили озбиљност тренутка. Кад је реч о примени Прелазног трговинског споразума од 1. јануара 2009. године, Ђелић је оценио да примена тог документа може само да убрза европске интеграције Србије, при чему је одбацио примедбе да ће смањење царина бити лоше за нашу привреду. Када се говори о томе да ће бити 300 милиона евра мање прихода од царина, треба подсетити да се смањењем царине на увоз аутомобиле са 20 на 10 одсто, које смањује приходе за приближно 150 милиона евра, иде у сусрет куповној моћи наших грађана и да та одлука не произилази из Споразума који је предвиђао да се царине смање са 20 на 16 одсто, навео је Ђелић. Он је објаснио и да се царинске стопе код увоза сировина и технолошке опреме смањују у просеку за 1,86 одсто, што ни на који начин не може угрозити нашу привреду, јер ће привредници моћи да произведу јефтинију робу и пласирају је на страна тржишта. Потпредседник Владе је подсетио на рокове које помиње Европска комисија о стављању Србије на белу шенгенску листу, али и за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Према његовим речима, Србија ће поднети кандидатуру за чланство 2009. године, а уколико испуни хашки услов, може добити и статус кандидата. Србија чини све што је у њеној моћи да заокружи сарадњу са Хашким трибуналом, рекао је Ђелић, али је и подсетио на чврст став Холандије по том питању. Истина је да је став Холандије не само исти већ и тврђи него што је био пре неколико месеци. Вероватно мисле да је ово право време за један такав услов према нашој земљи. Ми ћемо радити на томе да докажемо пуну сарадњу и наравно да је најбољи начин за то проналажење преостала два хашка оптуженика, истакао је Ђелић. Он је нагласио да ће много тога зависити и од техничких могућности ЕУ, јер су следеће године у јуну избори за европски парламент, што ће довести до његове привремене блокаде док се поново не конституише. Када је реч о одлуци да се Србија стави на бели шенген, ситуација је сложенија, истакао је потпредседник Владе и додао да то није само питање Европске комисије, већ о томе одлучују све земље шенгена. Ђелић је нагласио да Србија, без обзира на околности, наставља са испуњавањем предуслова за бели шенген, и најавио да ће експерти Европске комисије у фебруару следеће године доћи у Београд, а до маја ће бити дата оцена о испуњености услова и спремности земаља западног Балкана за визну либерализацију. Потпредседник Владе је рекао да ће бити покренута регионална иницијатива да западни Балкан не буде заборављен у расподели приближно 200 милијарди евра које је ЕУ наменила за покретање економске активности. За другу половину јануара 2009. уговорен је састанак са европским комесаром за проширење Олијем Реном на ту тему, а поменута средства могла би да се искористе у реализацији пројекта из области инфраструктуре, развоја потенцијала Дунава, али и обезбеђења ликвидности привреде, навео је Ђелић.
Он је још једном поновио да је питање односа Београда према доласку Мисије Еулекс-а на Косово одвојено од европских интеграција и да Србија ни на који начин неће прихватити да се та два питања вежу.
Ђелић је нагласио да Србија неће прихватити да на било који начин буде уцењена око Косова зарад европских интеграција, и додао да је то наша државна политика, која је веома јасна и афирмисана.
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње
-
Београд, 23. април 2024.Честитка Вучевића поводом Дана Војске Србије
-
Београд, 23. април 2024.Улагање у више од 300 развојних пројеката широм Србије
-
Београд, 22. април 2024.Србија веома важан партнер Немачке на Западном Балкану
-
Београд, 22. април 2024.Уручена одликовања припадницима Министарства одбране и Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Честитка Дачића јеврејском народу поводом Пасхе
-
Београд, 22. април 2024.Гојковић честитала Песах припадницима Јеврејске заједнице
-
Београд, 22. април 2024.Србија добила подршку ММФ-а за наставак реформи