Министарство правде Владе Републике Србије указало је данас на то да право помиловања представља изричито уставно овлашћење председника Републике, прописано чланом 112 став 1 тачка 7 Устава Републике Србије из 2006. године.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министарство правде Владе Републике Србије указало је данас на то да право помиловања представља изричито уставно овлашћење председника Републике, прописано чланом 112 став 1 тачка 7 Устава Републике Србије из 2006. године.
У саопштењу издатом поводом навода изнетих у јавности којима се оспорава уставност одлука о помиловању које је донео бивши председник Републике Србије Александар Вучић, истиче се да је реч о уставноправном институту чија природа подразумева могућност да председник Републике донесе одлуку о помиловању, укључујући и ослобођење од кривичног гоњења, које је изричито предвиђено чланом 110 Кривичног законика.
Коришћење института помиловања није новина у уставноправној пракси Републике Србије, при чему су од ступања на снагу Устава Републике Србије из 2006. године, председници Републике Борис Тадић, Томислав Николић и Александар Вучић користили уставно овлашћење за давање помиловања, прописано чланом 112 став 1 тачка 7 Устава и важећим законима.
Одлуке о помиловању, као ни лични и други подаци никада нису објављивани у Службеном гласнику, нити на сајту председника Републике и Министарства правде пре достављања одлука о помиловању надлежним правосудним органима.
Борис Тадић је у време свог мандата донео 197 одлука о помиловању, Томислав Николић 105, а Александар Вучић укупно 78 током два мандата.
Уставно овлашћење председника Републике постоји независно од тога који председник Републике га врши, а предлагање измене Устава или законског оквира представља легитимно право сваког учесника у јавној и стручној расправи.
Међутим, предлог за другачије будуће нормативно уређење само по себи не значи да је важећи правни оквир неуставан или да су одлуке донете на основу њега незаконите, наводи се у саопштењу и додаје да се уставност и законитост одлука оцењују на основу Устава, закона и конкретних чињеница.