П:
О:
Читај ми
Посао са "Фијатом" велика извозна шанса Србије
Београд,
17. децембар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић оценио је данас да је посао са италијанским "Фијатом" у крагујевачкој фабрици "Застава" велика извозна шанса Србије, нарочито у контексту глобалне економске кризе.
Аутор:
Фонет
Динкић је на Самиту највећих српских извозника указао на то да се велика пажња посвећује принудним одморима радника "Фијата" у Италији, а да се губи из вида то да је та компанија повећала производњу у Пољској, где производи мале аутомобиле какве би требало да производи и у Крагујевцу.
Он је навео да ће најважнија извозна тржишта Србије и даље бити ЕУ и земље региона, при чему ће подстицај извозу бити и споразуми о слободној трговини.
Министар је подсетио на то да Србија има такав споразум са Руском Федерацијом, и оценио да он није довољно искоришћен, и додао су у току преговори са Белорусијом и Турском о склапању споразума о слободној трговини, а у плану је и потписивање таквог документа са Украјином и Ираном.
Према његовим речима, за привлачење страних инвестиција и повећање извоза неопходно је да се убрзају царинске процедуре на граници, али и да се омогући царињење робе у фабричким круговима.
Динкић је потврдио да се ради на томе да се обезбеди превоз робе железницом из Турске преко Србије ка земљама Европске уније, и додао да се такав транспорт сада обавља камионима и траје 130 сати, а могао би да се скрати на 35 сати превозом железницом.
Он је најавио да Влада и Народна банка Србије (НБС) припремају мере које треба да обезбеде стабилност курса и цена, и указао на то да је реално да централна банка смањи референтну каматну стопу како би банке појефтиниле своје позајмице.
Потпредседник Владе указао је на то да Србија може адекватно одговорити на кризу само ако зна њен узрок, и објаснио да је реч о кризи тражње у свету, која је узрокована лошим одлукама дела банкарског сектора.
Криза тражње узроковаће проблеме и српским извозницима, оценио је министар и додао да би Србија требало да тражи своју шансу у већем извозу у земље региона.
Говорећи о основним макроекономским показатељима, Динкић је нагласио да би инфлација до краја године требало да износи приближно осам одсто, колико се очекује и у наредној години.
Према његовим речима, директне стране инвестиције у нашу земљу ове године износиће три милијарде долара, колико је забележено и прошле године, што је пристојан резултат.
Динкић је прецизирао да је јавни дуг Србије релативно низак и да ће у овој години бити приближно 25 одсто бруто домаћег производа (БДП), а то Влади Србије даје могућност да узима јефтине кредите за инвестирање у инфраструктуру.
Он је закључио да је највећи проблем наше земље висок платно-билансни дефицит који ће ове године износити 17 одсто БДП-а, при чему се следеће године очекује успоравање његовог раста.
Он је навео да ће најважнија извозна тржишта Србије и даље бити ЕУ и земље региона, при чему ће подстицај извозу бити и споразуми о слободној трговини.
Министар је подсетио на то да Србија има такав споразум са Руском Федерацијом, и оценио да он није довољно искоришћен, и додао су у току преговори са Белорусијом и Турском о склапању споразума о слободној трговини, а у плану је и потписивање таквог документа са Украјином и Ираном.
Према његовим речима, за привлачење страних инвестиција и повећање извоза неопходно је да се убрзају царинске процедуре на граници, али и да се омогући царињење робе у фабричким круговима.
Динкић је потврдио да се ради на томе да се обезбеди превоз робе железницом из Турске преко Србије ка земљама Европске уније, и додао да се такав транспорт сада обавља камионима и траје 130 сати, а могао би да се скрати на 35 сати превозом железницом.
Он је најавио да Влада и Народна банка Србије (НБС) припремају мере које треба да обезбеде стабилност курса и цена, и указао на то да је реално да централна банка смањи референтну каматну стопу како би банке појефтиниле своје позајмице.
Потпредседник Владе указао је на то да Србија може адекватно одговорити на кризу само ако зна њен узрок, и објаснио да је реч о кризи тражње у свету, која је узрокована лошим одлукама дела банкарског сектора.
Криза тражње узроковаће проблеме и српским извозницима, оценио је министар и додао да би Србија требало да тражи своју шансу у већем извозу у земље региона.
Говорећи о основним макроекономским показатељима, Динкић је нагласио да би инфлација до краја године требало да износи приближно осам одсто, колико се очекује и у наредној години.
Према његовим речима, директне стране инвестиције у нашу земљу ове године износиће три милијарде долара, колико је забележено и прошле године, што је пристојан резултат.
Динкић је прецизирао да је јавни дуг Србије релативно низак и да ће у овој години бити приближно 25 одсто бруто домаћег производа (БДП), а то Влади Србије даје могућност да узима јефтине кредите за инвестирање у инфраструктуру.
Он је закључио да је највећи проблем наше земље висок платно-билансни дефицит који ће ове године износити 17 одсто БДП-а, при чему се следеће године очекује успоравање његовог раста.
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону