П:
О:
Читај ми
Скупштина усвојила законе неопходне за "белу шенген листу"
Београд,
23. октобар 2008.
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Закон о странцима, Закон о заштити државне границе, Закон о заштити података о личности и Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.
Усвајањем Закона о странцима Србија ће први пут као самостална држава регулисати питања уласка, кретања и боравка странаца на својој територији.
Решења из тог закона компатибилна су са стандардима из шенгенског споразума, уласку и кретању странаца у ЕУ.
Законом се уводи низ новина као што су различите врсте виза – аеродромска транзитна “А”, транзитна “Б”, за краћи боравак “Ц” и виза за привремени боравак “Д”.
Визе издаје дипломатско-конзуларно представништво, али ће изузетно моћи да се издају и на граничном прелазу.
Влада ће убудуће моћи да доноси одлуку о томе да ли је из безбедносних разлога за земљу одређеним путницима, на пример, у доласку из земаља у којима постоје јаке терористичке организације потребна аеродромска "А" виза.
Транзитна "Б" виза издаваће се и у дипломатским представништвима и могла би да важи и за више путовања кроз Србију у периоду од шест месеци, с тим да један пролазак не би могао да траје дуже од пет дана.
Предвиђено је да "Ц" виза важи за краћи боравак, и она се издаје за туристичка, пословна и друга путовања, а непрекидни боравак или укупно трајање више узастопних боравака странца може да траје најдуже 90 дана и у периоду од пола године од првог уласка у Србију.
Страни држављанин који намерава да борави више од 90 дана у Србији мораће да за привремени боравак прибави "Д" визу од дипломатског или конзуларног представништва у земљи из које долази.
Стални боравак странцу биће одобрен уколико је у Србији, на основу одобрења, боравио дуже од пет година или је најмање три године у браку са српским држављанином, затим малолетнику чији је један од родитеља држављанин Србије или странац стално настањен у нашој земљи, као и странцу који је пореклом са територије Србије.
Предвиђено је и да се боравак странаца у Србији пријави надлежним органима у року од 24 сата од часа доласка у посету или пружања услуге смештаја, а казне за непоштовање ове одредбе крећу се од 5.000 до 25.000 динара.
Закон неће бити примењиван на странце који су стекли избеглички статус, а неће се односити ни на странце који су поднели захтев за добијање азила или којима је дат азил, као ни на странце који по међународном праву уживају привилегије и имунитет.
Закон прецизира и ситуације забране уласка у земљу, строге санкције против превозника који довозе странце без виза, као и питања депортације.
Странац којем је изречена заштитна мера удаљења или мера протеривања и странац којег треба вратити на основу међународног уговора одмах ће бити принудно удаљен или ће му бити изречена мера обавезног боравка у одређеном месту до 180 дана.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања, а примењиваће се од 1. априла 2009. године.
Посланици Скупштине Србије усвојили су већином гласова и Закон о заштити државне границе, чији циљ је заштита неповредивости државне границе, спречавање ширења прекограничног криминала, заштита здравља и живота људи и животне средине, као и спречавање нелегалног прелажења државне границе и илегалне миграције.
Овим решењем, које ће заменити закон донет још 1979. године, треба да се успостави ефикасан систем заштите границе, висок стандард контроле и уреди сарадња свих органа који у том поступку учествују.
Прописом се испуњавају претпоставке за остваривање принципа интегрисаног управљања границом, а то је отворена граница за слободан проток људи и робе и затворена граница за све видове криминалних и других недозвољених активности.
Предвиђено је и да заштита границе буде демилитаризована, односно преузета од Војске, а ти послови биће поверени граничној полицији која делује у саставу МУП-а и која ће примењивати специфична полицијска овлашћења која су утврђена законом.
Ово је један од закона који су неопходни за стављање Србије на “белу шенген листу”, као и Закон о заштити података о личности, за који је гласала већина посланика.
Овим законом детаљно је уређена заштита података о грађанима, обрада и коришћење ових података, као и права грађана на увид у своје личне податке.
Законом су прописана и ограничења заштите података о личности, поступак пред надлежним органом за заштиту података о личности, као и обезбеђење података.
Заштитом података личности бавиће се Повереник за информације од јавног значаја, који ће се убудуће звати Повереник за информације и заштиту података о личности, као самосталан државни орган, независан у вршењу своје надлежности.
Примена Закона о заштити података личности почеће од 1. јануара идуће године.
Већина посланика гласала је данас и за Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којим се уређују услови под којима се правоснажно осуђеном лицу може одузети имовинска корист стечена криминалом.
Прописом су прецизирана кривична дела на која се тај закон односи, међу којима су организовани криминал, приказивање порнографског материјала, коришћење деце у порнографији, против привреде, неовлашћене производње и промета дроге, против јавног реда и мира, службене дужности, против човечности и других добара заштићених међународним правом.
Закон ступа на снагу осам дана по објављивању у Службеном гласнику, биће примењиван од 1. марта 2009. године, а законске одредбе неће се односити на лица која су до дана ступања закона на снагу стекла статус сведока сарадника.
Усвајањем Закона о одговорности правних лица за кривична дела први пут се уводи кривична одговорност за фирме и предузећа.
За кривично дело које изврши одговорно лице у оквиру пословања, желећи да организацији у којој ради прибави противправну имовинску корист, одговараће и фирме за које је до сада могла да се утврди само прекршајна одговорност или одговорност за привредни преступ.
Решења из тог закона компатибилна су са стандардима из шенгенског споразума, уласку и кретању странаца у ЕУ.
Законом се уводи низ новина као што су различите врсте виза – аеродромска транзитна “А”, транзитна “Б”, за краћи боравак “Ц” и виза за привремени боравак “Д”.
Визе издаје дипломатско-конзуларно представништво, али ће изузетно моћи да се издају и на граничном прелазу.
Влада ће убудуће моћи да доноси одлуку о томе да ли је из безбедносних разлога за земљу одређеним путницима, на пример, у доласку из земаља у којима постоје јаке терористичке организације потребна аеродромска "А" виза.
Транзитна "Б" виза издаваће се и у дипломатским представништвима и могла би да важи и за више путовања кроз Србију у периоду од шест месеци, с тим да један пролазак не би могао да траје дуже од пет дана.
Предвиђено је да "Ц" виза важи за краћи боравак, и она се издаје за туристичка, пословна и друга путовања, а непрекидни боравак или укупно трајање више узастопних боравака странца може да траје најдуже 90 дана и у периоду од пола године од првог уласка у Србију.
Страни држављанин који намерава да борави више од 90 дана у Србији мораће да за привремени боравак прибави "Д" визу од дипломатског или конзуларног представништва у земљи из које долази.
Стални боравак странцу биће одобрен уколико је у Србији, на основу одобрења, боравио дуже од пет година или је најмање три године у браку са српским држављанином, затим малолетнику чији је један од родитеља држављанин Србије или странац стално настањен у нашој земљи, као и странцу који је пореклом са територије Србије.
Предвиђено је и да се боравак странаца у Србији пријави надлежним органима у року од 24 сата од часа доласка у посету или пружања услуге смештаја, а казне за непоштовање ове одредбе крећу се од 5.000 до 25.000 динара.
Закон неће бити примењиван на странце који су стекли избеглички статус, а неће се односити ни на странце који су поднели захтев за добијање азила или којима је дат азил, као ни на странце који по међународном праву уживају привилегије и имунитет.
Закон прецизира и ситуације забране уласка у земљу, строге санкције против превозника који довозе странце без виза, као и питања депортације.
Странац којем је изречена заштитна мера удаљења или мера протеривања и странац којег треба вратити на основу међународног уговора одмах ће бити принудно удаљен или ће му бити изречена мера обавезног боравка у одређеном месту до 180 дана.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања, а примењиваће се од 1. априла 2009. године.
Посланици Скупштине Србије усвојили су већином гласова и Закон о заштити државне границе, чији циљ је заштита неповредивости државне границе, спречавање ширења прекограничног криминала, заштита здравља и живота људи и животне средине, као и спречавање нелегалног прелажења државне границе и илегалне миграције.
Овим решењем, које ће заменити закон донет још 1979. године, треба да се успостави ефикасан систем заштите границе, висок стандард контроле и уреди сарадња свих органа који у том поступку учествују.
Прописом се испуњавају претпоставке за остваривање принципа интегрисаног управљања границом, а то је отворена граница за слободан проток људи и робе и затворена граница за све видове криминалних и других недозвољених активности.
Предвиђено је и да заштита границе буде демилитаризована, односно преузета од Војске, а ти послови биће поверени граничној полицији која делује у саставу МУП-а и која ће примењивати специфична полицијска овлашћења која су утврђена законом.
Ово је један од закона који су неопходни за стављање Србије на “белу шенген листу”, као и Закон о заштити података о личности, за који је гласала већина посланика.
Овим законом детаљно је уређена заштита података о грађанима, обрада и коришћење ових података, као и права грађана на увид у своје личне податке.
Законом су прописана и ограничења заштите података о личности, поступак пред надлежним органом за заштиту података о личности, као и обезбеђење података.
Заштитом података личности бавиће се Повереник за информације од јавног значаја, који ће се убудуће звати Повереник за информације и заштиту података о личности, као самосталан државни орган, независан у вршењу своје надлежности.
Примена Закона о заштити података личности почеће од 1. јануара идуће године.
Већина посланика гласала је данас и за Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којим се уређују услови под којима се правоснажно осуђеном лицу може одузети имовинска корист стечена криминалом.
Прописом су прецизирана кривична дела на која се тај закон односи, међу којима су организовани криминал, приказивање порнографског материјала, коришћење деце у порнографији, против привреде, неовлашћене производње и промета дроге, против јавног реда и мира, службене дужности, против човечности и других добара заштићених међународним правом.
Закон ступа на снагу осам дана по објављивању у Службеном гласнику, биће примењиван од 1. марта 2009. године, а законске одредбе неће се односити на лица која су до дана ступања закона на снагу стекла статус сведока сарадника.
Усвајањем Закона о одговорности правних лица за кривична дела први пут се уводи кривична одговорност за фирме и предузећа.
За кривично дело које изврши одговорно лице у оквиру пословања, желећи да организацији у којој ради прибави противправну имовинску корист, одговараће и фирме за које је до сада могла да се утврди само прекршајна одговорност или одговорност за привредни преступ.
Данас су такође усвојене и измене Закона о високом образовању, којима је предвиђено смањење броја бодова потребних за упис студената на следећу годину факултета.
Посланици су потврдили и четири међународна финансијска уговора који ће омогућити реализацију кредита у вредности од 186 милиона евра за велике инфраструктурне пројекте у Србији.
Ови уговори се односе на реализацију кредита намењених за изградњу обилазнице око Београда, реконструкцију моста "Газела", изградњу 500 станова и унапређење екологије.
Посланици су потврдили и четири међународна финансијска уговора који ће омогућити реализацију кредита у вредности од 186 милиона евра за велике инфраструктурне пројекте у Србији.
Ови уговори се односе на реализацију кредита намењених за изградњу обилазнице око Београда, реконструкцију моста "Газела", изградњу 500 станова и унапређење екологије.
-
Београд, 26. април 2024.Расписани избори за одборнике скупштина градова и општина за 2....
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије
-
Београд, 8. март 2024.Наставак конститутивне седнице Скупштине Србије 11. марта
-
Београд, 29. фебруар 2024.Председник Србије приредио свечани дочек председнику ЦАР
-
Београд, 26. фебруар 2024.Председник Србије отпочео консултације о мандатару нове владе
-
Београд, 6. фебруар 2024.Kонституисан нови сазив Скупштине Србије
-
Београд, 30. јануар 2024.Конститутивна седница Скупштине Србије заказана за 6. фебруар