П:
О:
Читај ми
Приход од лутрије за социјалну заштиту и развој спорта
Београд,
23. јун 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић представио је данас Предлог закона о играма на срећу, који треба да ову област уведе у легалне токове, омогући држави корист од лутрије и обезбеди додатна средства за финансирање инвалидских организација, установа социјалне заштите, хуманитарних делатности, спорта и локалне самоуправе. Предложено законско решење предвиђа повећање буџетских прихода за чак десет пута у односу на 2003. годину, а минимални фискални приход на основу овог закона у 2005. години пројектован је на 70 милиона евра.
Млађан Динкић
Овај предлог закона Влада Републике Србије усвојила је на јучерашњој седници заједно са још осам предлога закона, који би требало да буду разматрани на ванредном заседању Скупштине Србије, због чега је Влада парламенту јуче и упутила захтев за одржавање ове седнице. Динкић је данас рекао да би ванредно заседање требало да почне следеће среде.
Он је на конференцији за новинаре навео да је један од стратешких циљева предложеног закона и укрупњавање оних који раде у лутрији ради ефикаснијег надзора, сужавање сиве зоне како би били створени конкурентни услови на тржишту, увођење паушалног опорезивања ради лакше контроле и заштита играча у погледу сигурности исплате добитака.
Предлог закона предвиђа четири врсте игара на срећу – класичне игре на срећу (лото, лутрија, бинго...), посебне игре на срећу (играчнице, односно казина, аутомати и кладионице), игре на срећу преко Интернета и наградни конкурси у роби и услугама, као што су наградне игре, на пример, Гранд кафе, Дон кафе, Кока-Коле, Фрикома...).
У очекиваних 70 милиона фискалних прихода, предвиђено учешће класичних игара на срећу износи 30 милиона евра, кладионица 15 милиона евра, казина десет милиона евра и аутомата, игара преко Интернета и наградних конкурса по пет милиона евра.
Динкић је објаснио да је расподела прихода остварених на основу накнада у предложеном тексту закона у складу са праксом у другим земљама, а према том моделу, 60 одсто тих прихода иде у буџет Републике Србије, а по десет одсто у Фонд за финансирање инвалидских организација и установа социјалне заштите, Фонд за финансирање социјално-хуманитарних делатности, Фонд за финансирање спорта и Фонд за финансирање програма локалне самоуправе.
Он је навео да је предложено оснивање Државне лутрије Србије, која би имала монопол над класичним играма на срећу, а предложеним законом њој је омогућено да део својих надлежности пренесе на друге организаторе игара на срећу, што је пракса и у свету. Очекиван промет кроз Државну лутрију Србије у 2005. години је 100 милиона евра.
Динкић је истакао да је за отварање казина предвиђено издавање укупно десет дозвола, а динамику издавања утврђује Влада Републике Србије. Ово решење предложено је због тога што је, како је рекао министар финансија, идеја да само озбиљни инвеститори могу да се баве овим послом. Према његовим речима, основни капитал казина треба да износи милион евра, депозит је 300.000 евра, а за дозволу за рад потребно је издвојити најмање 500.000 евра. Месечна накнада износи три одсто од бруто уплата и 25 одсто од бруто уплата, односно исплата.
Да би неко могао да отвори казино мора да испуни и ригорозне техничко-технолошке услове, као што је гарантована исплата добитака играчима и евиденција промета, а мора да има и комплетан видео-надзор, истакао је министар. Према његовим речима, ефекат овог закона у овој области је и подстицање туризма и угоститељства.
Што се тиче одредаба предложеног закона који се тичу аутомата, предвиђено је укрупњавање, односно за бављење овом делатношћу потребно је најмање 100 апарата. Основни капитал је 150.000 евра, депозит 300 евра по аутомату, а за дозволу за рад потребно је издвојити 300 евра годишње по аутомату. Месечна накнада износи 50 евра по аутомату плус десет одсто за годишњи промет виши од 6.000 евра. И за бављење овим послом потребно је испунити ригорозне технолошке услове.
Динкић је рекао да је и за кладионице предвиђено укрупњавање, па је тако за бављење овом делатношћу потребно најмање 30 кладионица. Основни капитал износи 150.000 евра, депозит 3.000 евра по уплатном месту, а за дозволу за рад потребно је 200 евра месечно по уплатном месту. Месечна накнада износи 6.000 евра по уплатном месту, плус десет одсто за годишњи промет већи од 100.000 евра по уплатном месту. Осим ригорозних техничких услова, власници кладионица треба да се повежу са Управом за игре на срећу, која представља један од нивоа надзора и контроле спровођења предложеног закона.
Монопол над играма на срећу преко Интернета има Државна лутрија Србије, а услове уређује Влада Републике Србије. Наградне конкурсе, одређени произвођач може да организује највише четири пута годишње, а накнада износи 20 одсто до фонда награда.
Динкић је нагласио и да ће осим надзора који ће спроводити Управа за игре на срећу, чије је оснивање предвиђено овим законом, контроле обављати и Пореска управа Србије, а у вид надзора и контроле спада и јединствени и ригорозни техничко-технолошки услови, повезивање са Управом у складу са развојем телекомуникација у Србији, као и видео- надзор и директна контрола.
Преузмите документ:
Он је на конференцији за новинаре навео да је један од стратешких циљева предложеног закона и укрупњавање оних који раде у лутрији ради ефикаснијег надзора, сужавање сиве зоне како би били створени конкурентни услови на тржишту, увођење паушалног опорезивања ради лакше контроле и заштита играча у погледу сигурности исплате добитака.
Предлог закона предвиђа четири врсте игара на срећу – класичне игре на срећу (лото, лутрија, бинго...), посебне игре на срећу (играчнице, односно казина, аутомати и кладионице), игре на срећу преко Интернета и наградни конкурси у роби и услугама, као што су наградне игре, на пример, Гранд кафе, Дон кафе, Кока-Коле, Фрикома...).
У очекиваних 70 милиона фискалних прихода, предвиђено учешће класичних игара на срећу износи 30 милиона евра, кладионица 15 милиона евра, казина десет милиона евра и аутомата, игара преко Интернета и наградних конкурса по пет милиона евра.
Динкић је објаснио да је расподела прихода остварених на основу накнада у предложеном тексту закона у складу са праксом у другим земљама, а према том моделу, 60 одсто тих прихода иде у буџет Републике Србије, а по десет одсто у Фонд за финансирање инвалидских организација и установа социјалне заштите, Фонд за финансирање социјално-хуманитарних делатности, Фонд за финансирање спорта и Фонд за финансирање програма локалне самоуправе.
Он је навео да је предложено оснивање Државне лутрије Србије, која би имала монопол над класичним играма на срећу, а предложеним законом њој је омогућено да део својих надлежности пренесе на друге организаторе игара на срећу, што је пракса и у свету. Очекиван промет кроз Државну лутрију Србије у 2005. години је 100 милиона евра.
Динкић је истакао да је за отварање казина предвиђено издавање укупно десет дозвола, а динамику издавања утврђује Влада Републике Србије. Ово решење предложено је због тога што је, како је рекао министар финансија, идеја да само озбиљни инвеститори могу да се баве овим послом. Према његовим речима, основни капитал казина треба да износи милион евра, депозит је 300.000 евра, а за дозволу за рад потребно је издвојити најмање 500.000 евра. Месечна накнада износи три одсто од бруто уплата и 25 одсто од бруто уплата, односно исплата.
Да би неко могао да отвори казино мора да испуни и ригорозне техничко-технолошке услове, као што је гарантована исплата добитака играчима и евиденција промета, а мора да има и комплетан видео-надзор, истакао је министар. Према његовим речима, ефекат овог закона у овој области је и подстицање туризма и угоститељства.
Што се тиче одредаба предложеног закона који се тичу аутомата, предвиђено је укрупњавање, односно за бављење овом делатношћу потребно је најмање 100 апарата. Основни капитал је 150.000 евра, депозит 300 евра по аутомату, а за дозволу за рад потребно је издвојити 300 евра годишње по аутомату. Месечна накнада износи 50 евра по аутомату плус десет одсто за годишњи промет виши од 6.000 евра. И за бављење овим послом потребно је испунити ригорозне технолошке услове.
Динкић је рекао да је и за кладионице предвиђено укрупњавање, па је тако за бављење овом делатношћу потребно најмање 30 кладионица. Основни капитал износи 150.000 евра, депозит 3.000 евра по уплатном месту, а за дозволу за рад потребно је 200 евра месечно по уплатном месту. Месечна накнада износи 6.000 евра по уплатном месту, плус десет одсто за годишњи промет већи од 100.000 евра по уплатном месту. Осим ригорозних техничких услова, власници кладионица треба да се повежу са Управом за игре на срећу, која представља један од нивоа надзора и контроле спровођења предложеног закона.
Монопол над играма на срећу преко Интернета има Државна лутрија Србије, а услове уређује Влада Републике Србије. Наградне конкурсе, одређени произвођач може да организује највише четири пута годишње, а накнада износи 20 одсто до фонда награда.
Динкић је нагласио и да ће осим надзора који ће спроводити Управа за игре на срећу, чије је оснивање предвиђено овим законом, контроле обављати и Пореска управа Србије, а у вид надзора и контроле спада и јединствени и ригорозни техничко-технолошки услови, повезивање са Управом у складу са развојем телекомуникација у Србији, као и видео- надзор и директна контрола.
Преузмите документ:
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања
-
Београд, 2. октобар 2023.Србија поштује Резолуцију 1244 и учиниће све да се сачува мир
-
Београд, 28. септембар 2023.Међународни сусрет деце „Радост Европе” од 1. до 6. октобра у...
-
Београд, 19. септембар 2023.Број страдалих на путевима у јуну и јулу смањен за 37 одсто
-
Београд, 13. септембар 2023.Обележавање Дана српског јединства први пут ван граница Србије и...
-
Београд, 24. август 2023.Међународни сајам наоружања и војне опреме „ПАРТНЕР 2023“ од 25. до...