П:
О:
Читај ми
Расписивање конкурса за пријем лекара и медицинских сестара до 30. јуна
Београд,
19. јун 2006.
Помоћник министра здравља у Влади Републике Србије Снежана Симић изјавила је данас да су здравствене установе широм Србије, након што је Министарство здравља одобрило запошљавање 300 доктора медицине и 700 медицинских сестара-техничара, дужне да до 30. јуна распишу појединачне конкурсе.
Симић је на конференцији за новинаре на тему "Људски ресурси у здравству" навела да ће на подручју Београда бити примљено 90 лекара и 270 медицинских сестара, у централној Србији 120 лекара и 210 медицинских сестара и у Војводини 90 лекара и 210 сестара.
Она је објаснила да је кадровска оспособљеност здравствених установа у Србији врло неуједначена и додала да у урбаним центрима, где је највећи број болница и специјалистичких клиника, постоји технолошки вишак, док у многим општинама и окрузима недостају одређени профили здравствених радника.
Према њеним речима, из тог разлога у београдским домовима здравља и у установама одређеног профила, које су у претходном периоду кадровски обезбеђене, није предвиђен пријем лекара.
Симовић је, међутим, прецизирала да ће клиничко-болнички центри "Драгиша Мишовић" примити три лекара, "Звездара" четири, "Земун" шест, док ће у КБЦ Србије бити примљено 48 лекара.
Такође, Универзитетска дечја клиника запослиће два лекара, Институт за онкологију и радиологију пет и Институт за мајку и дете три лекара.
Симић је подсетила на то да је због реформи система здравствене заштите извршена значајна рационализација и редукција кадрова и објаснила да је до 1. марта уз отпремнине посао напустило 9.800 људи, док је пријем био врло рестриктиван уз стриктну дозволу Министарства здравља. Први пут након две године отвара се 1.000 нових радних места и то на основу анализе стања и кадровских потреба, коју је сачинила Комисија за израду стандарда здравствене заштите, уз финансијску и стручну помоћ Светске банке, рекла је она.
Предност у запошљавању, како је навела, имају службе опште медицине које су у целој Србији слабије кадровски оспособљене, као и службе за заштиту жена, деце, кућну негу и помоћ, поливалентну патронажу и хитну медицинску помоћ, док је у Војводини неопходна обнова старијег здравственог кадра.
Она је истакла да у целој Србији недостају медицинске сестре за здравствену негу у секундарној и терцијарној заштити и стручњаци за дијагностику у радиологији, затим рендгенолози, анестезиолози и још неки профили.
Специјални саветник министра здравља Ивана Мишић саопштила је да ће конкурси за пријем лекара, медицинских сестара и техничара бити расписани на основу утврђене структуре и стандарда, а основни услови су просек оцена, дужина чекања на запослење и евентуално искуство на сличним пословима.
Мишић је објаснила ће конкурсне комисије, које ће обављати селекцију кандидата у самој здравственој установи, достављати детаљан извештај Министарству здравља, након чега ће моћи да почну с пријемом кандидата.
Она је објаснила да је кадровска оспособљеност здравствених установа у Србији врло неуједначена и додала да у урбаним центрима, где је највећи број болница и специјалистичких клиника, постоји технолошки вишак, док у многим општинама и окрузима недостају одређени профили здравствених радника.
Према њеним речима, из тог разлога у београдским домовима здравља и у установама одређеног профила, које су у претходном периоду кадровски обезбеђене, није предвиђен пријем лекара.
Симовић је, међутим, прецизирала да ће клиничко-болнички центри "Драгиша Мишовић" примити три лекара, "Звездара" четири, "Земун" шест, док ће у КБЦ Србије бити примљено 48 лекара.
Такође, Универзитетска дечја клиника запослиће два лекара, Институт за онкологију и радиологију пет и Институт за мајку и дете три лекара.
Симић је подсетила на то да је због реформи система здравствене заштите извршена значајна рационализација и редукција кадрова и објаснила да је до 1. марта уз отпремнине посао напустило 9.800 људи, док је пријем био врло рестриктиван уз стриктну дозволу Министарства здравља. Први пут након две године отвара се 1.000 нових радних места и то на основу анализе стања и кадровских потреба, коју је сачинила Комисија за израду стандарда здравствене заштите, уз финансијску и стручну помоћ Светске банке, рекла је она.
Предност у запошљавању, како је навела, имају службе опште медицине које су у целој Србији слабије кадровски оспособљене, као и службе за заштиту жена, деце, кућну негу и помоћ, поливалентну патронажу и хитну медицинску помоћ, док је у Војводини неопходна обнова старијег здравственог кадра.
Она је истакла да у целој Србији недостају медицинске сестре за здравствену негу у секундарној и терцијарној заштити и стручњаци за дијагностику у радиологији, затим рендгенолози, анестезиолози и још неки профили.
Специјални саветник министра здравља Ивана Мишић саопштила је да ће конкурси за пријем лекара, медицинских сестара и техничара бити расписани на основу утврђене структуре и стандарда, а основни услови су просек оцена, дужина чекања на запослење и евентуално искуство на сличним пословима.
Мишић је објаснила ће конкурсне комисије, које ће обављати селекцију кандидата у самој здравственој установи, достављати детаљан извештај Министарству здравља, након чега ће моћи да почну с пријемом кандидата.
-
Београд/Вуковар, 5. мај 2024.Милићевић присуствовао васкршњој литургији у Вуковару
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина