П:
О:
Читај ми
Извоз главни покретач динамичног привредног раста Србије
Београд,
4. април 2011.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић истакао је данас да ће Влада у наредном периоду радити на креирању подстицаја за повећање извоза јер је то једини начин да наша држава има дугорочан и одрживи развој.
Цветковић је на конференцији „Конкурентност је име игре“, која се одржава у великој сали Народне банке Србије, објаснио да поменути подстицаји морају водити рачуна о принципима конкурентности јер српске компаније само са конкурентним производима могу имати успеха на иностраном тржишту.
Влада ће, како је поручио, настојати да у што краћем року створи предвидиво пословно окружење, скрати административне процедуре и унапреди ефикасност државне администрације.
Према његовој оцени, недовољна количина финансијских средстава једна је од основних препрека конкурентности српске привреде, због чега Влада ради на оснивању развојне банке и моделу реструктурирања финансијских обавеза предузећа.
Премијер је навео да је Влада свесна улоге коју има у напорима за повећање конкурентности привреде, пре свега обезбеђивањем макроекономске стабилности, интензивирањем реформи, успостављањем конкурентног амбијента, наставком процеса прикључења ЕУ и привлачењем директних страних инвестиција.
За остварење тих циљева потребна је сагласност и заједнички рад свих актера – Владе, привредника, банкара, страних и домаћих инвеститора и целокупне јавности, поручио је Цветковић.
Иако је спољнотрговински дефицит Србије смањен са 5,6 на 5,2 милијарде евра, он је и даље висок, саопштио је он и подсетио на то да је полазна основа новог модела економског раста Србије извоз као главни покретач динамичног привредног раста.
Нови модел, како је навео, подразумева јачање извозних потенцијала, повећање конкурентности привреде и раст учешћа извоза у БДП-у.
Цветковић је поновио да приоритети реконструисане Владе остају исти и да је Србија трајно опредељена за улазак у породицу европских земаља, при чему је примарни циљ стицање кандидатуре за чланство у ЕУ до краја године, због чега сваки члан Владе има додатну одговорност у смислу реализације тог циља.
Премијер је пружио подршку раду Националног савета за конкурентност који је организатор данашњег скупа, уз оцену да то тело треба да настави да буде место стручних разговора, размене искустава државе и привреде и место координације активности институција на пољу јачања конкурентности домаће привреде.
Потпредседник Владе за европске интеграције и председник Националног савета за конкурентност Божидар Ђелић истакао је да је у основи Акционог плана Владе у области европских интеграција управо јачање конкурентности наше земље.
Влада ће, како је поручио, настојати да у што краћем року створи предвидиво пословно окружење, скрати административне процедуре и унапреди ефикасност државне администрације.
Према његовој оцени, недовољна количина финансијских средстава једна је од основних препрека конкурентности српске привреде, због чега Влада ради на оснивању развојне банке и моделу реструктурирања финансијских обавеза предузећа.
Премијер је навео да је Влада свесна улоге коју има у напорима за повећање конкурентности привреде, пре свега обезбеђивањем макроекономске стабилности, интензивирањем реформи, успостављањем конкурентног амбијента, наставком процеса прикључења ЕУ и привлачењем директних страних инвестиција.
За остварење тих циљева потребна је сагласност и заједнички рад свих актера – Владе, привредника, банкара, страних и домаћих инвеститора и целокупне јавности, поручио је Цветковић.
Иако је спољнотрговински дефицит Србије смањен са 5,6 на 5,2 милијарде евра, он је и даље висок, саопштио је он и подсетио на то да је полазна основа новог модела економског раста Србије извоз као главни покретач динамичног привредног раста.
Нови модел, како је навео, подразумева јачање извозних потенцијала, повећање конкурентности привреде и раст учешћа извоза у БДП-у.
Цветковић је поновио да приоритети реконструисане Владе остају исти и да је Србија трајно опредељена за улазак у породицу европских земаља, при чему је примарни циљ стицање кандидатуре за чланство у ЕУ до краја године, због чега сваки члан Владе има додатну одговорност у смислу реализације тог циља.
Премијер је пружио подршку раду Националног савета за конкурентност који је организатор данашњег скупа, уз оцену да то тело треба да настави да буде место стручних разговора, размене искустава државе и привреде и место координације активности институција на пољу јачања конкурентности домаће привреде.
Потпредседник Владе за европске интеграције и председник Националног савета за конкурентност Божидар Ђелић истакао је да је у основи Акционог плана Владе у области европских интеграција управо јачање конкурентности наше земље.
Ђелић је нагласио да је пред Србијом изазов да постане технолошки, инфраструктурно и пословно конкурентна, и најавио да ће у наредном периоду бити усвојен низ закона, решења и мера који ће омогућити стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Они ће се, како је навео, односити на унапређење конкурентности, а међу њима су и они који се тичу регулације имовинских права, завршетка реформе правосуђа, унапређења социјалног дијалога и ефикаснијег рада регулационих тела.
Ђелић је напоменуо да је у протеклом периоду усвојен низ мера за унапређење конкурентности, међу којима су и Закон о извршењу и обезбеђењу, измене и допуне Закона о буџетском систему, као и низ других подзаконских аката који се односе на унапређење конкурентности.
Србија је према оцени Светског економског форума на 96. месту по конкурентности, чиме смо лошије рангирани од земаља окружења, упозорио је он и оценио да не можемо бити задовољни том позицијом и да морамо радити на унапређењу конкурентности.
Потпредседник Владе је истакао да је одговорна политика база стабилности, и додао да је Србија у време економске кризе обезбедила значајну међународну подршку за одржање макроекономске стабилности и наставак реформи.
Обезбеђен је стенд-бај аранжман са Међународним монетарним фондом, Светска банка повећала је подршку реформама, док је ЕУ пружила буџетску подршку Србији у износу од 300 милиона евра, прецизирао је Ђелић.
Он је нагласио да је Европска инвестициона банка (ЕИБ) у 2009. и 2010. години одобрила више од милијарду евра за изградњу инфраструктуре и подршку малим и средњим предузећима, при чему је и са страним банкама постигнут договор о томе да не повлаче средства из Србије.
У Србији је у време кризе смањена јавна потрошња и консолидован је буџетски дефицит испод 4,5 одсто БДП-а, саопштио је потпредседник Владе и истакао да је Србија једна од ретких земаља која није повећала порезе, пре свега ПДВ.
Према његовим речима, од почетка економске кризе обезбеђено је више од 2,5 милијарди евра субвенционисаних кредита привреди, које је користило више од 20.000 предузећа.
Ђелић је указао и на то да је Србија једина земља чији је кредитни рејтинг повећан за време економске кризе, као и једина земља којој је ОЕЦД у фебруару прошле године смањио категорију ризика са седмог на шести ниво.
Два дана по формирању реконструисане владе Србије, “Standard&Poors” повећао је кредитни рејтинг нашој земљи, нагласио је он и оценио да ће то позитивно утицати на добијање финансијске подршке за грађане и привреду.
Потпредседник Владе је упозорио на то да је Србија са одливом мозгова 136. од 139 земаља света, у рангу са Свазилендом, Лесотом и Киргизијом, док је по квалитету инфраструктуре на 122. месту.
Данашњу конференцију „Конкурентност је име игре“ организује Национални савет за конкурентност у циљу успостављања конструктивног дијалога између представника Владе и привреде о кључним проблемима конкурентности Србије.
Закључци који буду донети овом приликом биће део акционог плана за унапређење конкурентности у наредном периоду.
Они ће се, како је навео, односити на унапређење конкурентности, а међу њима су и они који се тичу регулације имовинских права, завршетка реформе правосуђа, унапређења социјалног дијалога и ефикаснијег рада регулационих тела.
Ђелић је напоменуо да је у протеклом периоду усвојен низ мера за унапређење конкурентности, међу којима су и Закон о извршењу и обезбеђењу, измене и допуне Закона о буџетском систему, као и низ других подзаконских аката који се односе на унапређење конкурентности.
Србија је према оцени Светског економског форума на 96. месту по конкурентности, чиме смо лошије рангирани од земаља окружења, упозорио је он и оценио да не можемо бити задовољни том позицијом и да морамо радити на унапређењу конкурентности.
Потпредседник Владе је истакао да је одговорна политика база стабилности, и додао да је Србија у време економске кризе обезбедила значајну међународну подршку за одржање макроекономске стабилности и наставак реформи.
Обезбеђен је стенд-бај аранжман са Међународним монетарним фондом, Светска банка повећала је подршку реформама, док је ЕУ пружила буџетску подршку Србији у износу од 300 милиона евра, прецизирао је Ђелић.
Он је нагласио да је Европска инвестициона банка (ЕИБ) у 2009. и 2010. години одобрила више од милијарду евра за изградњу инфраструктуре и подршку малим и средњим предузећима, при чему је и са страним банкама постигнут договор о томе да не повлаче средства из Србије.
У Србији је у време кризе смањена јавна потрошња и консолидован је буџетски дефицит испод 4,5 одсто БДП-а, саопштио је потпредседник Владе и истакао да је Србија једна од ретких земаља која није повећала порезе, пре свега ПДВ.
Према његовим речима, од почетка економске кризе обезбеђено је више од 2,5 милијарди евра субвенционисаних кредита привреди, које је користило више од 20.000 предузећа.
Ђелић је указао и на то да је Србија једина земља чији је кредитни рејтинг повећан за време економске кризе, као и једина земља којој је ОЕЦД у фебруару прошле године смањио категорију ризика са седмог на шести ниво.
Два дана по формирању реконструисане владе Србије, “Standard&Poors” повећао је кредитни рејтинг нашој земљи, нагласио је он и оценио да ће то позитивно утицати на добијање финансијске подршке за грађане и привреду.
Потпредседник Владе је упозорио на то да је Србија са одливом мозгова 136. од 139 земаља света, у рангу са Свазилендом, Лесотом и Киргизијом, док је по квалитету инфраструктуре на 122. месту.
Данашњу конференцију „Конкурентност је име игре“ организује Национални савет за конкурентност у циљу успостављања конструктивног дијалога између представника Владе и привреде о кључним проблемима конкурентности Србије.
Закључци који буду донети овом приликом биће део акционог плана за унапређење конкурентности у наредном периоду.
-
Нови Сад, 21. мај 2024.Сајам пољопривреде у Новом Саду најзначајнија...
-
Челарево, 20. мај 2024.Подршка државе компанијама које доприносе економском расту
-
Београд/Љубљана, 17. мај 2024.Неопходно јачати економске везе у региону
-
Београд, 17. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 16. мај 2024.Јачање економске сарадње са Турском и Бугарском
-
Београд, 15. мај 2024.Сарадња са ЕДФ-ом у области хидроенергије и нуклеарне енергије
-
Београд, 10. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 10. мај 2024.Сутра прво извлачење у наградној игри „Узми рачун и победи”
-
Београд, 9. мај 2024.Нове кинеске инвестиције у српски енергетски сектор вредне 2,7...
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар