П:
О:
Читај ми
Србија јасно оријентисана ка економији заснованој на знању
Београд,
23. мај 2010.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас да поступање са средствима која су намењена финансирању научних пројеката мора бити у складу са законом и транспарентно јер су то средства свих грађана Србије.
ВИДЕО: Божидар Ђелић о већим инвестицијама у науку
Ђелић је на скупу „Научна заједница за будућност Србије“, који је у организацији Министарства за науку и технолошки развој Владе Србије одржан у Центру “Сава”, поручио да се увек када се говори о тим средствима, као и о предстојећем циклусу инвестиција, мора имати у виду да су то средства свих грађана наше земље, намењена реализацији пројеката и новим улагањима у науку.
Због тога је на нама огромна одговорност јер морамо законски, транспарентно и наменски потрошити та средства, при чему тај пројекат инвестиција мора бити прагматичан и веома штедљив, поновио је потпредседник Владе Србије.
Ђелић је данас у оквиру скупа потписао и "Акт о избору, вредновању и финансирању програма за циклус истраживања 2011-2015.", којим је предвиђен почетак нове фазе развоја науке у Србији и јасне оријентације земље ка економији заснованој на знању.
Председник Републике Србије Борис Тадић, који је отворио овај скуп, истакао је да су инвестиције у науку и образовање инвестиције у економски развој и будућност, и најавио да ће Влада Србије у наредних пет година у ту област уложити 400 милиона евра.
Тадић је нагласио да је Србија, према оцени међународних институција, "научна звезда у успону", и да може надокнадити изгубљено време у коме није улагала у развој науке.
Србија која заостаје ствара проблеме својим грађанима и окружењу, Србија која не заостаје и која хвата корак, која предњачи и бива у научном и технолошком смислу предводник у неким областима јесте Србија на добробит својих грађана, региона и Европе, поручио је председник Србије.
Према његовој оцени, Србија не оскудева у људским ресурсима и улагањем у њих може пронаћи начин да превазиђе своје ограничне енергетске и природне ресурсе.
Ми имамо велики капацитет међу научницима, али да бисмо очекивали од њих више морамо инвестирати у наредном периоду у побољшање услова за истраживање и сарадњу са међународним научним институцијама, истакао је Тадић.
Он је указао на то да наука и политика нису одвојиве, да политика мора да прати науку, али и да наука мора да прати социолошке процесе јер ћемо само тако имати стабилно и развијено друштво.
Људски живот ће у будућности све више бити ослоњен на науку и иновације, и Србија, иако мала земља, обавезна је да инвестирање у науку третира као највиши императив, закључио је председник Тадић.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер рекао је да ће истраживања и иновације бити од суштинске важности у изазовима који су пред Европом.
Будућност Европске уније и Србије мораће да буде заснована на знању, указао је он и навео да је то кључно за повећање конкурентности и стандарда грађана, због чега се у област науке мора улагати.
На скупу у Центру "Сава" учествује више од 3.500 научника, истраживача, представника привреде, државних званичника и иностраних партнера, који у паралелним сесијама разговарају о националним приоритетним темама дефинисаним Стратегијом научног и технолошког развоја.
Те теме су биомедицина, пољопривреда и храна, информационе и телекомуникационе технологије, животна средина и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, нови материјали и нанонауке, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.
У раду скупа учествују и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, министар здравља Томица Милосављевић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић, министар културе Небојша Брадић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин и истакнути српски научници и привредници.
Због тога је на нама огромна одговорност јер морамо законски, транспарентно и наменски потрошити та средства, при чему тај пројекат инвестиција мора бити прагматичан и веома штедљив, поновио је потпредседник Владе Србије.
Ђелић је данас у оквиру скупа потписао и "Акт о избору, вредновању и финансирању програма за циклус истраживања 2011-2015.", којим је предвиђен почетак нове фазе развоја науке у Србији и јасне оријентације земље ка економији заснованој на знању.
Председник Републике Србије Борис Тадић, који је отворио овај скуп, истакао је да су инвестиције у науку и образовање инвестиције у економски развој и будућност, и најавио да ће Влада Србије у наредних пет година у ту област уложити 400 милиона евра.
Тадић је нагласио да је Србија, према оцени међународних институција, "научна звезда у успону", и да може надокнадити изгубљено време у коме није улагала у развој науке.
Србија која заостаје ствара проблеме својим грађанима и окружењу, Србија која не заостаје и која хвата корак, која предњачи и бива у научном и технолошком смислу предводник у неким областима јесте Србија на добробит својих грађана, региона и Европе, поручио је председник Србије.
Према његовој оцени, Србија не оскудева у људским ресурсима и улагањем у њих може пронаћи начин да превазиђе своје ограничне енергетске и природне ресурсе.
Ми имамо велики капацитет међу научницима, али да бисмо очекивали од њих више морамо инвестирати у наредном периоду у побољшање услова за истраживање и сарадњу са међународним научним институцијама, истакао је Тадић.
Он је указао на то да наука и политика нису одвојиве, да политика мора да прати науку, али и да наука мора да прати социолошке процесе јер ћемо само тако имати стабилно и развијено друштво.
Људски живот ће у будућности све више бити ослоњен на науку и иновације, и Србија, иако мала земља, обавезна је да инвестирање у науку третира као највиши императив, закључио је председник Тадић.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер рекао је да ће истраживања и иновације бити од суштинске важности у изазовима који су пред Европом.
Будућност Европске уније и Србије мораће да буде заснована на знању, указао је он и навео да је то кључно за повећање конкурентности и стандарда грађана, због чега се у област науке мора улагати.
На скупу у Центру "Сава" учествује више од 3.500 научника, истраживача, представника привреде, државних званичника и иностраних партнера, који у паралелним сесијама разговарају о националним приоритетним темама дефинисаним Стратегијом научног и технолошког развоја.
Те теме су биомедицина, пољопривреда и храна, информационе и телекомуникационе технологије, животна средина и климатске промене, енергетика и енергетска ефикасност, нови материјали и нанонауке, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.
У раду скупа учествују и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, министар здравља Томица Милосављевић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић, министар културе Небојша Брадић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин и истакнути српски научници и привредници.
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа