Ђедовић Хандановић је на конференцији „BELTALKS: Београдски економски разговори“ подсетила на то да грађани Србије нису осетили последице енергетске кризе, нити су, на пример, као у бројним европским земљама, стајали у реду за гориво или на било који начин били ограничавани.
Такође, санкције НИС-у нису оставиле последице по самог грађанина, а није било ни рестрикција струје, навела је она и објаснила да је наша земља то избегла захваљујући стабилности система, али и адекватним планирањем и правовременим деловањем државног руководства.
Министарка је указала и на добру повезаност са суседима, при чему je Србија у кризним ситуацијама помагала и околним земљама испорукама електричне енергије.
Ђедовић Хандановић се осврнула на изградњу нових производних капацитета и јачање електроенергетских и гасних интерконекција, нагласивши да ће наставак регионалног повезивања бити један од кључних услова за већу отпорност енергетског система.
Према њеним речима, енергетска сигурност ниједне земље не може да се заснива искључиво на сопственим капацитетима, већ зависи и од повезаности са суседима и функционисања регионалног и европског тржишта.
Србија је једна од земаља са великим бројем електроенергетских интерконекција и наш циљ је, како је нагласила, да повећамо прекограничне капацитете са око 4.000 на 6.000 мегавата.
Данас имамо значајно мање елемената који недостају да бисмо додатно унапредили нашу енергетску сигурност и отпорност него пре четири године. У том периоду смо први пут диверсификовали правце снабдевања гасом, после 30 година изградили нови капацитет за производњу електричне енергије, док смо инсталисане капацитете из Сунца и ветра повећали више од три пута - са око 400 мегавата на 1,3 гигавата, прецизирала је министарка.
Такође, како је напоменула, укинули смо и мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, чиме смо отворили могућност да нуклеарна енергија постане део будућег енергетског микса, а завршетак прве фазе нуклеарног програма планирамо средином 2027. године.
Ђедовић Хандановић је навела да је завршен велики део преговора са Светском банком о финансирању новог гасног програма који ће бити усмерен на јачање унутрашње гасне инфраструктуре и могућности транспорта природног гаса са југа на север и са истока на запад земље, те да се чека одлука Одбора директора Светске банке о том питању.
Министарка је, када је реч о обновљивим изворима енергије, истакла да аукције за доделу тржишних премија већ дају конкретне резултате, наводећи са смо кроз два круга аукција добили 17 нових ветропаркова и соларних електрана, од којих је осам већ на мрежи.
Према њеним речима, Србија ради на додатном јачању електроенергетских коридора са суседним земљама, укључујући Централнобалкански коридор, као и завршетак Трансбалканског коридора, чиме ће регион бити боље повезан и са Италијом преко подморског кабла.
Она је најавила да ће ускоро почети радови на гасној интерконекцији са Северном Македонијом, док се ради и на повезивању са Румунијом, затим диверсификацији праваца снабдевања нафтом и развоју јужних рута које би омогућиле већу размену нафтних деривата са Северном Македонијом и Грчком.
Ђедовић Хандановић је рекла да Србија жели и брже повезивање са европским енергетским тржиштем, уз напомену да је наша земља међу првима испунила регулаторне предуслове за спајање тржишта електричне енергије и да је наш циљ да будемо спремни за спајање 2028. године.
Истовремено, како је додала, заједно са Грчком, Северном Македонијом и Бугарском развијамо регионалну иницијативу у којој учествују оператори преносних и транспортних система за електричну енергију и гас.
Према њеним речима, почетком октобра у Нишу ће бити одржан самит на којем ће бити настављен дијалог о критичним питањима која треба да повећају енергетску сигурност и отпорност региона.
Ђедовић Хандановић је, говорећи о диверсификацији снабдевања гасом, напоменула да ослањање на једног добављача носи одређене ризике, због чега је важно обезбедити инфраструктуру која омогућава приступ различитим изворима и правцима снабдевања.
Она је, када је реч о сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, указала на потенцијал пројекта реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3“, који би имао значај не само за Србију, већ и за енергетску сигурност читавог региона.
РХЕ „Ђердап 3“ је добра прилика за развој заједничког пројекта на основу споразума о стратешкој сарадњи са САД у области енергетике који је ратификован у Народној скупштини, подсетила је министарка и оценила да је то пројекат са снажном регионалном димензијом јер је свима потребно више капацитета за складиштење енергије.
Истовремено, овај пројекат пружа могућност да додатно ојачамо сарадњу са Румунијом и развијамо стратешке односе са САД, с обзиром на то да „Ђердап 3“ има потенцијал да буде једна од највећих батерија у Југоисточној Европи, закључила је Ђедовић Хандановић.