Апостоловић је поздравио то што је наша администрација наставила да интензивно ради и током јула и августа, уз констатацију да је Народна скупштина расправљала о бројним прописима из области европских интеграција наше земље и усвојила, између осталог, Закон о финансирању политичких активности, о Уставном суду, о оружју и муницији и Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине.
Такође, како је истакао, Влада је усвојила важне документе који уједно представљају и обавезе из прошлогодишњег извештаја Европске комисије, попут Стратегије пољопривреде и руралног развоје за период од 2026. до 2034. године, Стратегије заштите животне средине до 2033. године – Зелена агенда за Србију, те је разматрала и утврдила већи број предлога закона од значаја за испуњавање обавеза из процеса евроинтеграција, које је упутила Народној скупштини, као што су, између осталог, предлози закона у области правосуђа и финансија.
Он је поновио да се наше обавезе које проистичу из процеса приступања Европској унији спроводе, пре свега, за добробит наших грађана, нагласивши да очекује одговорност свих актера који учествују у овом процесу.
Важно је да Влада и у техничком мандату настави да припрема све потребне прописе, како бисмо убрзо након конституисања новог сазива Народне скупштине и успостављања редовног рада Владе имали већ припремљене документе за усвајање, истакао је Апостоловић.
Главни преговарач је нагласио да ће се од септембра интензивирати и заједнички састанци са свим преговарачким групама, билатерални састанци са појединачним институцијама, као и састанци са Европском комисијом, јер све евентуалне изазове у процесу европске интеграције Србије морамо да предупредимо и да о њима благовремено разговарамо, како не би долазило до даљих кашњења.
Према његовим речима, морамо да покажемо да смо кредибилан партнер Европске уније, способан да своје обавезе из овог процеса доследно спроводи.
Када је реч о предстојећем годишњем извештају Европске комисије, Апостоловић је поновио да ће се испуњавању препорука приступити одмах по његовом објављивању, изразивши спремност да, уколико се за тим укаже потреба, размотри и евентуално увођење софтверског решења које ће омогућити веома прецизно праћење индикатора остварености задатих циљева у испуњавању препорука.
Он је закључио да располажемо најјачим административним капацитетима у региону, те да је крајње време да се то покаже и кроз конкретан напредак у приступним преговорима, у мери у којој то зависи искључиво од наше стране.
Осим тога, Апостоловић је подсетио на то да смо активирали Механизам ЕУ за цивилну заштиту у циљу сузбијања пожара у Делиблатској пешчари и изразио захвалност ЕУ за пружену помоћ.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић представила је интензиван рад ове институције, известивши о активностима за припрему за расправу већег броја предлога закона које је Влада доставила током јула и августа.
Министар правде Ненад Вујић обавестио је присутне о бројним активностима у домену Поглавља 23, док је министар за европске интеграције Немања Старовић говорио о спровођењу Реформске агенде.
У вези са Поглављем 24, секретар МУП-а Вељко Одаловић представио је значајне кораке у овом домену и планове за наредни период, док је директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић известио о бројним проблемима са којима се суочавамо на Космету, нагласивши изостанак одговарајуће реакције ЕУ у том погледу.
О интензивним законодавним активностима Министарства финансија излагао је државни секретар Марко Јовановић, а док је активности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде представила помоћница министра Милица Неђић.
Осим поменутих представника институција Републике Србије, на састанку су учествовали и генерални секретар Владе Петар Јањић, саветница у Кабинету председника Републике Тијана Василијевић, саветник председника Владе Немања Диковић, заменик главног преговарача Љиљана Јевтовић, као и други заменици чланова Оперативног тима.
Најављено је да ће следећи редовни састанак Оперативног тима бити одржан у форми видео-конференције 31. августа.