П:
О:
Читај ми
Неопходно да буџет садржи мере за превазилажење светске финансијске кризе
Београд,
3. децембар 2008.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је да је важно да буџет, који је један од водећих стубова економске политике, у датим околностима буде рестриктиван и да садржи неопходне мере за превазилажење светске финансијске кризе.
Цветковић је у интервјуу за сутрашње издање недељника "Време" навео да усвајање буџета за 2009. годину касни јер је било потребно додатно време да се конципирају адекватне економске мере за превазилажење поменуте финансијске кризе.
Он је истакао да процене Владе указују на то да ће буџетска пројекција и планирана економска политика бити одрживи наредне године, уз напомену да ће буџет у једном делу бити рестриктиван, а у другом подстицајан, односно да ће улагања у инфраструктуру бити настављена.
Према његовим речима, још нису јасне размере светске финансијске кризе и нико не зна колико ће она потрајати, а од одговора на то питање зависи и план реаговања Владе.
Председник Владе је навео да увек има несугласица око расподеле средстава, које су се до сада увек превазилазиле без великих политичких потреса, па ће тако бити и сада.
Кад је реч о проценама стопе раста и кретања курса евра, Цветковић је рекао да остаје при проценама о стопи раста од три до три и по одсто, што је и основа буџетске пројекције, а све то указује на одрживост буџета и економске политике наредне године.
С обзиром на то да нико не може тачно предвидети шта ће се у светској економији дешавати 2009. године, имамо спремна два сценарија: први је да се нађемо у бољој ситуацији од оне која се, према конзервативном начину процењивања, сада очекује – а ја сам оптимиста и управо се таквом расплету надам – док је други да она буде нешто тежа него што се очекује, навео је Цветковић.
Говорећи о томе да ли убрзана ерозија динара према евру последњих дана већ кумулира превелику такозвану "пренету инфлацију" за идућу годину, он је навео да је Влада Србије одговорна и за инфлацију и да је нужна сарадња Владе и Народне банке, при чему је већ формирана оперативна стручна група која је задужена за то да прати ефекте светске кризе.
Председник Владе је рекао да је са НБС радио на буџету и да је постигнут договор о одређеним средствима за подршку привредном сектору, а пре свега извозницима, кроз кредитирање, уколико им помоћ буде потребна.
Сматрам да смо реално пројектовали очекивану инфлацију – у границама једноцифрене инфлације, не битно различиту од овогодишње, јер ове године очекујемо инфлациону стопу до 10 одсто, рекао је Цветковић.
Он је навео да остаје при ставу да неће бити лако, али да наши људи не треба да паниче због времена која долазе, и додао да Влада највише наде полаже у програм инфраструктурних улагања и других подстицајних мера, за које верује да ће Србији омогућити да кризу преживи без већих последица.
Цветковић је оценио да не треба ширити панику и додао да нису тачне приче које драматизују ситуацију, као што су оне о наводном масовном отпуштању радника јер статистички подаци уопште не указују на такав процес.
Друга је ствар да ли су текућа отпуштања изведена законито. Ту држава, наравно, мора да реагује. Истина је да се и код нас раст успорава и ми то не потцењујемо, али ширење панике је друга ствар, нагласио је председник Владе.
Он је, међутим, истакао да и штедња подразумева стратегију и да ће зато бити задржани неки од приоритетних развојних пројеката.
Према његовим речима, Коридор 10 је за нас од кључног значаја јер од њега зависи атрактивност нашег тржишта за стране и домаће улагаче и због тога морамо да улажемо у путеве и железницу.
Председник Владе је указао на то да за енергетику има заинтересованих и приватних инвеститора и најавио да ће за термоелектране бити расписан тендер за нове партнере већ до краја године.
Истовремено, Цветковић је рекао да ратификовани гасно-нафтни споразум са Русијом доноси Србији велику економску и другу корист и да је зато важно да се закључи у целини, а не по деловима.
Он је истакао да Србија инсистира на томе да споразум са Русијом буде пакет уговор који подразумева продају 51 одсто НИС-а, изградњу гасовода Јужни ток са одређеним параметрима и заједничко газдовање и доградњу гасног складишта у Банатском Двору.
Уколико ускоро будемо потписивали само уговор за НИС, инсистираћемо на томе да се у оквиру њега обезбеди клаузула којом ће бити решено питање обавезности закључивања два преостала уговора, односно обавезности целине посла, истакао је Цветковић.
Према његовим речима, та клаузула регулисаће или процес реализације целине посла, или процес његове реверзибилности након две године, када будемо имали тачне параметре за све аспекте споразума.
Наша анализа је показала да Србији тај споразум доноси велику економску, па и сваку другу корист и то опредељује потребу да се он реализује, навео је председник Владе и додао да је при том кључно да споразум има делове који међусобно нису независни, већ су пројекти који чине једну целину, уз напомену да то није ни нафтни ни гасни, него нафтно-гасни споразум.
Цветковић је указао на то да се Србија суочила са проблемом да руска страна није у ситуацији да потпише сва три уговора истовремено због тога што они још немају потпуно јасне параметре за гасне делове, а ни за Јужни ток, као ни за Банатски Двор, није урађена студија изводљивости.
Сада се налазимо у ситуацији да треба да пронађемо неку формулу како да потписивањем једног од уговора имамо решење и за друга два, јер се само на тај начин може одржати целовитост аранжмана, објаснио је председник Владе.
Према његовим речима, о томе се разговара, а у Београд ће тим поводом крајем недеље доћи делегација из Русије.
Он је такође рекао да ће бесплатне акције НИС-а вредновати тржиште и да ће, у сваком случају, берза бити отворена за акције те компаније, што значи да ће акционарско друштво НИС бити конвертовано из затвореног у отворено друштво.
Он је истакао да процене Владе указују на то да ће буџетска пројекција и планирана економска политика бити одрживи наредне године, уз напомену да ће буџет у једном делу бити рестриктиван, а у другом подстицајан, односно да ће улагања у инфраструктуру бити настављена.
Према његовим речима, још нису јасне размере светске финансијске кризе и нико не зна колико ће она потрајати, а од одговора на то питање зависи и план реаговања Владе.
Председник Владе је навео да увек има несугласица око расподеле средстава, које су се до сада увек превазилазиле без великих политичких потреса, па ће тако бити и сада.
Кад је реч о проценама стопе раста и кретања курса евра, Цветковић је рекао да остаје при проценама о стопи раста од три до три и по одсто, што је и основа буџетске пројекције, а све то указује на одрживост буџета и економске политике наредне године.
С обзиром на то да нико не може тачно предвидети шта ће се у светској економији дешавати 2009. године, имамо спремна два сценарија: први је да се нађемо у бољој ситуацији од оне која се, према конзервативном начину процењивања, сада очекује – а ја сам оптимиста и управо се таквом расплету надам – док је други да она буде нешто тежа него што се очекује, навео је Цветковић.
Говорећи о томе да ли убрзана ерозија динара према евру последњих дана већ кумулира превелику такозвану "пренету инфлацију" за идућу годину, он је навео да је Влада Србије одговорна и за инфлацију и да је нужна сарадња Владе и Народне банке, при чему је већ формирана оперативна стручна група која је задужена за то да прати ефекте светске кризе.
Председник Владе је рекао да је са НБС радио на буџету и да је постигнут договор о одређеним средствима за подршку привредном сектору, а пре свега извозницима, кроз кредитирање, уколико им помоћ буде потребна.
Сматрам да смо реално пројектовали очекивану инфлацију – у границама једноцифрене инфлације, не битно различиту од овогодишње, јер ове године очекујемо инфлациону стопу до 10 одсто, рекао је Цветковић.
Он је навео да остаје при ставу да неће бити лако, али да наши људи не треба да паниче због времена која долазе, и додао да Влада највише наде полаже у програм инфраструктурних улагања и других подстицајних мера, за које верује да ће Србији омогућити да кризу преживи без већих последица.
Цветковић је оценио да не треба ширити панику и додао да нису тачне приче које драматизују ситуацију, као што су оне о наводном масовном отпуштању радника јер статистички подаци уопште не указују на такав процес.
Друга је ствар да ли су текућа отпуштања изведена законито. Ту држава, наравно, мора да реагује. Истина је да се и код нас раст успорава и ми то не потцењујемо, али ширење панике је друга ствар, нагласио је председник Владе.
Он је, међутим, истакао да и штедња подразумева стратегију и да ће зато бити задржани неки од приоритетних развојних пројеката.
Према његовим речима, Коридор 10 је за нас од кључног значаја јер од њега зависи атрактивност нашег тржишта за стране и домаће улагаче и због тога морамо да улажемо у путеве и железницу.
Председник Владе је указао на то да за енергетику има заинтересованих и приватних инвеститора и најавио да ће за термоелектране бити расписан тендер за нове партнере већ до краја године.
Истовремено, Цветковић је рекао да ратификовани гасно-нафтни споразум са Русијом доноси Србији велику економску и другу корист и да је зато важно да се закључи у целини, а не по деловима.
Он је истакао да Србија инсистира на томе да споразум са Русијом буде пакет уговор који подразумева продају 51 одсто НИС-а, изградњу гасовода Јужни ток са одређеним параметрима и заједничко газдовање и доградњу гасног складишта у Банатском Двору.
Уколико ускоро будемо потписивали само уговор за НИС, инсистираћемо на томе да се у оквиру њега обезбеди клаузула којом ће бити решено питање обавезности закључивања два преостала уговора, односно обавезности целине посла, истакао је Цветковић.
Према његовим речима, та клаузула регулисаће или процес реализације целине посла, или процес његове реверзибилности након две године, када будемо имали тачне параметре за све аспекте споразума.
Наша анализа је показала да Србији тај споразум доноси велику економску, па и сваку другу корист и то опредељује потребу да се он реализује, навео је председник Владе и додао да је при том кључно да споразум има делове који међусобно нису независни, већ су пројекти који чине једну целину, уз напомену да то није ни нафтни ни гасни, него нафтно-гасни споразум.
Цветковић је указао на то да се Србија суочила са проблемом да руска страна није у ситуацији да потпише сва три уговора истовремено због тога што они још немају потпуно јасне параметре за гасне делове, а ни за Јужни ток, као ни за Банатски Двор, није урађена студија изводљивости.
Сада се налазимо у ситуацији да треба да пронађемо неку формулу како да потписивањем једног од уговора имамо решење и за друга два, јер се само на тај начин може одржати целовитост аранжмана, објаснио је председник Владе.
Према његовим речима, о томе се разговара, а у Београд ће тим поводом крајем недеље доћи делегација из Русије.
Он је такође рекао да ће бесплатне акције НИС-а вредновати тржиште и да ће, у сваком случају, берза бити отворена за акције те компаније, што значи да ће акционарско друштво НИС бити конвертовано из затвореног у отворено друштво.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи