Станковић је навео да у светлу најновијих података о пласману Универзитета у Београду на Шангајској листи може једино да се констатује озбиљан степен неодговорности руководства Универзитета у Београду и значајног дела руководстава његових факултета.
Министар је указао на то да Универзитет у Београду ужива наставну, научну и управљачку аутономију, прописану законом и подзаконским актима, те се одговорност за овакав резултат не може пребацивати на друге.
Према његовим речима, ректор и поједини политички гласни појединци и професионално неодговорни декани, под плаштом „подршке студентским захтевимаˮ, континуирано су поступали на штету академског живота и будућности студената.
Он је подсетио на то да су на универзитету уместо предавања, научноистраживачког рада и подстицања академске радозналости, цветали политички активизам и политикантство, медијско таргетирање неистомишљеника и продубљивање подела међу наставним особљем и студентима и да је то „сведочанство о практичном поимању аутономије ректора Ђокића, које је, уместо очувању и развоју, водило урушавању установе грађене деценијамаˮ.
Министар је истакао да су у години озбиљне кризе универзитетског живота у Београду и другим универзитетским центрима Србије, председник Републике, Влада и ресорно министарство предузимали мере како би омогућили наставак функционисања високошколских установа и завршетак школске године.
Према његовим речима, омогућен је завршетак академске године, утврђене су квоте и спроведен упис, значајно су повећане зараде професорима и сарадницима на универзитетима, обезбеђено је покриће 50 одсто школарине за самофинансирајуће студенте, плаћени су материјални трошкови рада високошколских установа и исплаћени часови надокнаде наставном особљу.
Министар је додао да је, такође, укинута и наводно спорна Уредба о финансирању наставног и научног рада.
Ипак, како је констатовао, резултат на Шангајској листи отвара озбиљно питање да ли је делу политички ангажованог руководства Универзитета дневна политика постала важнија од науке.
Станковић је указао на неопходност кадровских и организационих промена на универзитету, као и на потребу увођења начела конкуренције у високо образовање, укључујући могућност доласка иностраних универзитета.
Према његовим речима, начело конкуренције доприносило је унапређењу бројних друштвених области, па би његово пажљиво и одговорно увођење требало размотрити и у систему високог образовања.
Он је оценио да држава, као оснивач и главни финансијер Универзитета у Београду, мора да инсистира на принципима одговорности који се могу свести на три речи – рад, ред и дисциплина.
Србија је земља талентованих младих људи са великим потенцијалом за науку, док је Универзитет у Београду један од камена темељца образовног и научног развоја земље, рекао је Станковић.
Управо зато, како је поручио, промене морају почети што пре ради очувања институције, унапређења квалитета високог образовања и, пре свега, боље будућности младих и генерација које долазе.