П:
О:
Читај ми
Неопходно успоставити усаглашен систем заштите културног наслеђа у Србији
Београд,
1. децембар 2008.
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић изјавио је данас да се мора успоставити усаглашен систем заштите културног наслеђа у коме би се штитио сваки споменик, без обзира на то на ком делу територије Србије се налази.
Брадић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да култура није трошак, већ инвестиција за будућност, и оценио да мањак новца за ову област може да доведе до далекосежних последица, као што је неадекватна обнова Пећке патријаршије.
Он је објаснио да се често финансијски подстицаји који долазе из различитих извора употребљавају у функцији индивидуалних процена или укуса који нису стандардизовани у области заштите, нити испуњавају захтеве међународних конвенција, које је потписала и наша држава.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Улога Министарства у очувању културне баштине:
– Морамо да успоставимо усаглашен систем заштите културног наслеђа у коме би се штитио сваки споменик, без обзира на то на ком делу територије Србије се налази. Тај систем требало би да координишу институције које су задужене за чување непроцењивог културног блага. Такође, морамо наћи начин да Министарство спроводи јавни интерес, а то је да спречи мењање особина и садржаја споменика, чиме се умањује њихов значај и вредност и доводи у питање место на листи културне баштине света. Многе државе се труде да прошире листе културне баштине на листи Унеска и није добро да ми сами угрожавамо своје позиције, посебно зато што је Унеско заинтересован за пројекте којим се чува наша баштина.
Утицај финансијске кризе на улагања у културу:
– Ми смо сада у условима светске финансијске кризе доведени у позицију да ће буџет бити недовољан у односу на стратегију, па ћемо морати и наше функционисање да сагледамо у односу на нове финансијске околности. Према томе, неопходна је трансформација наших највећих потрошача – Народног позоришта и Народног музеја. О томе се говори годинама, а сада морамо да се суочимо и са решавањем тог проблема.
Које пројекте је неопходно наставити:
– Упркос упозорењима да је могуће да не буде довољно средстава, још увек је могуће обезбедити неопходан новац за пројекте, као што су децентрализација културе, промоција српске културе у свету, унапређење рада институција културе, откуп књига и подстицај издаваштва.
Реконструкција Народног музеја:
– Народни музеј има специфичан проблем, с обзиром на то да је у овом тренутку његова реконструкција тек на почетку. Кључни проблем је исељење експоната из музеја јер су у процедури склапања послова између ове институције и компаније "Кунсттранс" учињене радње које су противне важећим прописима, па је потребно направити увид у целокупну документацију и експертизу закупа простора који испуњава тражене тендерске услове за чување тог блага. Очекујемо да ћемо потребне информације имати у другој половини децембра. Разрешењем тог проблема биће дефинисани привремени депои и питање опреме која би остала на располагању музеју.
Реконструкција других институција:
– Реконструкције ће се наставити тамо где постоји процедура и људи који их спроводе и за то се морају пронаћи средства у Националном инвестиционом плану. Очекујемо да ће се у јуну завршити Кинотека, а до краја 2009. године Народна библиотека и Музеј савремене уметности.
Могућност финансирања неких пројеката у култури без помоћи државе:
– Ми још немамо законе којим би се стимулисало улагање привреде или појединаца у културу, тако да је често држава једини и искључиви спонзор, донатор или покровитељ. Зато је важно да и у култури имамо менаџере који ће моћи да установе и манифестације проведу кроз сва искушења кризе. Упркос чињеници да немамо повољне законе у области културе, она може да обавља своју мисију и то ће и учинити.
О пакету закона који се односе на медије:
– Формирана је радна група у коју су ушли представници медија које је делегирало Министарство културе, као и представници судства. Они раде на нацртима закона који ће, када буду готови, бити упућени на јавну расправу, у којој ће учествовати удружења новинара, представници мањинских заједница и медијске индустрије, политичке странке и сви остали заинтересовани за ову законску регулативу. Веома је важно да се настави процес приватизације медија који је замрзнут прошле године.
Он је објаснио да се често финансијски подстицаји који долазе из различитих извора употребљавају у функцији индивидуалних процена или укуса који нису стандардизовани у области заштите, нити испуњавају захтеве међународних конвенција, које је потписала и наша држава.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Улога Министарства у очувању културне баштине:
– Морамо да успоставимо усаглашен систем заштите културног наслеђа у коме би се штитио сваки споменик, без обзира на то на ком делу територије Србије се налази. Тај систем требало би да координишу институције које су задужене за чување непроцењивог културног блага. Такође, морамо наћи начин да Министарство спроводи јавни интерес, а то је да спречи мењање особина и садржаја споменика, чиме се умањује њихов значај и вредност и доводи у питање место на листи културне баштине света. Многе државе се труде да прошире листе културне баштине на листи Унеска и није добро да ми сами угрожавамо своје позиције, посебно зато што је Унеско заинтересован за пројекте којим се чува наша баштина.
Утицај финансијске кризе на улагања у културу:
– Ми смо сада у условима светске финансијске кризе доведени у позицију да ће буџет бити недовољан у односу на стратегију, па ћемо морати и наше функционисање да сагледамо у односу на нове финансијске околности. Према томе, неопходна је трансформација наших највећих потрошача – Народног позоришта и Народног музеја. О томе се говори годинама, а сада морамо да се суочимо и са решавањем тог проблема.
Које пројекте је неопходно наставити:
– Упркос упозорењима да је могуће да не буде довољно средстава, још увек је могуће обезбедити неопходан новац за пројекте, као што су децентрализација културе, промоција српске културе у свету, унапређење рада институција културе, откуп књига и подстицај издаваштва.
Реконструкција Народног музеја:
– Народни музеј има специфичан проблем, с обзиром на то да је у овом тренутку његова реконструкција тек на почетку. Кључни проблем је исељење експоната из музеја јер су у процедури склапања послова између ове институције и компаније "Кунсттранс" учињене радње које су противне важећим прописима, па је потребно направити увид у целокупну документацију и експертизу закупа простора који испуњава тражене тендерске услове за чување тог блага. Очекујемо да ћемо потребне информације имати у другој половини децембра. Разрешењем тог проблема биће дефинисани привремени депои и питање опреме која би остала на располагању музеју.
Реконструкција других институција:
– Реконструкције ће се наставити тамо где постоји процедура и људи који их спроводе и за то се морају пронаћи средства у Националном инвестиционом плану. Очекујемо да ће се у јуну завршити Кинотека, а до краја 2009. године Народна библиотека и Музеј савремене уметности.
Могућност финансирања неких пројеката у култури без помоћи државе:
– Ми још немамо законе којим би се стимулисало улагање привреде или појединаца у културу, тако да је често држава једини и искључиви спонзор, донатор или покровитељ. Зато је важно да и у култури имамо менаџере који ће моћи да установе и манифестације проведу кроз сва искушења кризе. Упркос чињеници да немамо повољне законе у области културе, она може да обавља своју мисију и то ће и учинити.
О пакету закона који се односе на медије:
– Формирана је радна група у коју су ушли представници медија које је делегирало Министарство културе, као и представници судства. Они раде на нацртима закона који ће, када буду готови, бити упућени на јавну расправу, у којој ће учествовати удружења новинара, представници мањинских заједница и медијске индустрије, политичке странке и сви остали заинтересовани за ову законску регулативу. Веома је важно да се настави процес приватизације медија који је замрзнут прошле године.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи