Ђелић је том приликом истакао да српско друштво у којем су Роми интегрисани представља оно друштво које ће се на прави начин интегрисати у Европу, уз напомену да та интеграција није само интерес Рома, већ и већинског народа.
Он је подсетио на то да Србија ове године председава Декади Рома, и додао да је за образовање, здравствену заштиту и становање припадника ромске заједнице у буџету за наредну годину предвиђено приближно 1,1 милијарда динара, што је знатно више него раније.
Ми смо израдили не само стратегију него и акциони план, који очекује конкретизацију кроз буџет за 2009. годину, као и пројекцију за 2010, 2011. и 2012. годину, навео је потпредседник Владе.
Ђелић је објаснио да је за пројекте из домена образовања предвиђено приближно 340 милиона динара, за запошљавање 220 милиона, док је 180 милиона динара планирано за интерно расељена лица ромске националности, као и око 50 милиона за пројектовање специфичних јединица за становање.
Потпредседник Владе је указао на то да једно од питања која су важна за долазак Србије на белу шенгенску листи јесте напор који наша заједница улаже у побољшање положаја Рома, јер сиромашна заједница повећава ризик од нелегалне миграције.
Сви напори које улажемо у помоћ најугроженијима међу нама, што Роми свакако јесу, јесте нешто што морамо радити из солидарности, људскости, етичких и европских вредности, али и из добро схваћеног заједничког интереса, оценио је Ђелић.
Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић рекао је том приликом да је радна верзија закона о националним саветима националних мањина у завршној фази, а вечерас и током викенда експертски тим Министарства радиће са председницима националних савета како би консензусом уобличили текст тог документа.
Само на тај начин ћемо бити сигурни да је радна верзија добила потврду и сагласност оних на које ће се односити и који су од 2002. године тај закон чекали, нагласио је Чиплић.
Новим законом национални савети ће својим надлежностима преузети оно што ми са поносом у Уставу Републике Србије називамо мањинска самоуправа, истакао је министар.
Према његовим речима, најбитније је што ће овим законом мањине почети да се старају о својим посебним, Уставом гарантованим мањинским правима, не чекајући више државу и администрацију, него радећи сами преко својих националних савета.
Неке националне заједнице су, услед своје величине и неких обележја и каратеристика, изразиле жељу да иду на непосредне изборе за савете, док су друге показале интерес за електорски систем, па је закон постављен флексибилно, објаснио је он и додао да је због тога предвиђен систем који обезбеђује једну или другу врсту избора.