Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић поручила је данас да је енергетско повезивање кључно за енергетску сигурност Балкана и Југоисточне Европе, јер само добро повезане земље могу бити енергетски безбедне и отпорне на енергетске шокове и турбуленције.
П:
О:
Читај ми
Енергетско повезивање кључно за енергетску сигурност региона
Београд,
29. јун 2026.
Ђедовић Хандановић, која је учествовала путем видео-линка на министарском панелу регионалне конференције „Енергетски заокрет 2“ у Тузли, истакла је да је енергетски сектор нарочито подложан геополитичким утицајима, што је видљиво од почетка рата у Украјини, али и током сукоба на Блиском истоку.
Потребно је да и појединачно и колективно, као регион, јачамо нашу позицију бољим енергетским повезивањем, диверсификацијом рута снабдевања и изградњом нових производних капацитета, поновила је она.
Према њеним речима, енергетски системи у региону грађени су пре више деценија и потребна су велика нова улагања, која су важна и за декарбонизацију и за сигурност снабдевања наших грађана.
Србија је, како је подсетила, направила велики искорак у претходне четири године додавањем 426 мегавата нових капацитета у систему ЕПС-а, што се није догодило од деведесетих година прошлог века.
Захваљујући подстицају приватним инвестицијама капацитети обновљивих извора повећани су три пута, са око 400 мегавата на око 1.200 мегавата. Произведену енергију преузима наша електропривреда и користи се пре свега за потребе наше привреде и грађана, навела је Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима, планом „Србија 2035“ планирано је укупно 14,4 милијарди евра улагања у енергетски сектор, што ће позитивно утицати на енергетску сигурност и диверзификацију снабдевања Србије, Западног Балкана, али и Централне и Источне Европе.
Највеће инвестиције предвиђене су у производне капацитете, око 6,5 милијарди евра, око 2,4 милијарде евра планирано је за преносни и дистрибутивни систем, а око 1,2 милијарде евра за гасни сектор, прецизирала је она.
Такође, како је додала, планирамо да повећамо прекограничне капацитете на преносној мрежи са око 4.000 мегавата на више од 6.000 мегавата, кроз боље повезивање са БиХ, Црном Гором, Бугарском и Мађарском.
Трансбалкански коридор, као пројекат који ће на преносној мрежи повезати Румунију, Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и даље ка Италији, у завршној је фази и очекујемо да ће бити завршен у наредне две до две и по године, најавила је министарка.
Она је указала на то да је важно да је отпочео дијалог између Србије, Републике Српске и Федерације БиХ о коришћењу хидропотенцијала реке Дрине кроз заједничке пројекте.
Већ имамо сарадњу са Републиком Српском и заједничко предузеће наших електропривреда за хидроелектране на Горњој Дрини, напоменула је Ђедовић Хандановић и изразила уверење да се на основу тог примера може разговарати о сарадњи и пројектима на Средњој Дрини.
Министарка је, говорећи о пројекту РХЕ Ђердап 3, који је значајан у регионалним оквирима, подсетила на то да је недавно расписан јавни позив на основу Споразума о стратешкој сарадњи између Србије и САД у области енергетике, те да је прошле недеље истекао рок за достављање писма о заинтересованости заинтересованих компанија из САД.
Србија је, како је нагласила, претходних година ојачала своју позицију у снабдевању гасом изградњом Балканског тока, преко којег се снабдева не само Србија, већ и земље централне Европе, а потом и завршетком гасне интерконекције са Бугарском у 2023, преко које Србија добија гас из Азербејџана.
Наставићемо да улажемо у интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом и да јачамо нашу унутрашњу гасну мрежу јер је Србија, по свом средишњем положају у региону, чвориште за транзит гаса са југа ка северу, као и на правцу исток-запад, поручила је Ђедовић Хандановић.
Истовремено, како је нагласила, посебно нам је важна сарадња са Светском банком, која ће бити фокусирана на јачање унутрашње гасне мреже и нова гасна складишта.
На панелу су учествовали и министар енергије, рударства и индустрије Федерације Босне и Херцеговине Ведран Лакић, министар индустрије, рударства и енергије Републике Српске Петар Ђокић, државни секретар Министарства господарства Републике Хрватске Ведран Шпехар и државни секретар Министарства енергетике и рударства Црне Горе Матија Медојевић.
Такође, учествовали су и посебни изасланик Министарства енергетике САД Џошуа Волц и први саветник и шеф Одсека за добро управљање Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини Карел Лизерот.
-
Аутор: Ненад Костић -
Аутор: Ненад Костић
-
Београд, 29. јун 2026.Унапређење сарадње Србије и УАЕ у области образовања
-
Ћуприја, 28. јун 2026.Косовски завет један од темеља српског идентитета и државности
-
Београд, 28. јун 2026.Милићевић упутио честитку поводом Видовдана
-
Пасуљанске ливаде, 28. јун 2026.Успешно извршено бојево гађање из средстава и система ратне...
-
Београд/Дубровник, 28. јун 2026.Србија опредељена за регионалну сарадњу и евроинтеграције
-
Краљево/Чачак, 26. јун 2026.Свечано отворена деоница ауто-пута од Адрана до Прељине
-
Београд/Бразилија, 26. јун 2026.Србија и Бразил опредељени за јачање сарадње у бројним областима
-
Крушевац, 26. јун 2026.Домаћи производни капацитети важан ослонац система одбране
-
mit-1_26.6.2026. 14-48-43.webp)
Београд, 26. јун 2026.Развој телекомуникационе инфраструктуре у општини Пријепоље
-
Крушевац, 26. јун 2026.Крушевац домаћин културно-образовног кампа за децу и младе...