П:
О:
Читај ми
Србији статус кандидата за ЕУ током 2009. године
Београд,
18. новембар 2008.
Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Милица Делевић изјавила је данас да не очекује да ће Европска унија пред Србију, када превазиђе хашки проблем, поставити услове другачије од оних кроз које су остале земље већ прошле.
Делевић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакла да ипак можемо да очекујемо строжу проверу испуњености услова будући да су се прилике у ЕУ промениле.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Могућност добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ 2009. године:
– Могућност стицања статуса кандидата током 2009. године, која се помиње у извештају Европске комисије, својеврстан је показатељ основаности обећања Владе у погледу брже европске интеграције земље, као и признање административном капацитету Србије, али ће у великој мери зависити од помака у кључним реформским областима.
Највеће кочнице за Србију на путу ка ЕУ:
– Овогодишњи извештај наводи корупцију, потребу брже реформе правосуђа, ефикаснијег рада парламента, наставак економских реформи. Кључно за успех европске интеграције је ипак одржавање политичке стабилности која омогућава проевропску оријентацију у условима многобројних унутрашњих изазова, а било их је заиста много у ових осам година транзиције.
О усвајању свих европских закона до краја године:
– Најважније је да функционисање парламента буде такво да омогући несметану законодавну активност која ће довести до померања тежишта с питања да ли се закони усвајају на питање како се закони које усвајамо примењују. Такође је важно и да расправа у парламенту буде таква да одражава значај који грађани Србије придају процесу интеграција, што подразумева дебату која води квалитетнијим законским решењима и убрзању процеса, а не његовом успоравању.
Када би извештај Европске комисије превели у оцењивање од 1 до 5, коју је оцену заслужила Србија:
– Да је Комисија желела да даје оцене она би то и учинила. Мислим да отварање могућности стицања статуса кандидата током 2009. године показује разумевање да су у тешкој политичкој ситуацији каква је у Србији била прошле године учињени важни кораци, али и да позивање на услове које је потребно испунити показује да нас чека још доста посла.
Може ли позитиван извештај Сержа Брамерца у децембру да омекша став Холандије:
– Остваривање пуне сарадње услов је за ступање на снагу Привременог споразума и почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању. Став Холандије у погледу неопходности изручења Ратка Младића веома је тврд, али је значајно и мишљење главног тужиоца Трибунала. Што је ближа његова оцена томе да је сарадња потпуна, противљење Холандије теже је одрживо. Ипак, одлуке у Савету министара доносе се једногласно, што значи да је за Привремени споразум потребан глас свих 27 чланица.
Да ли ће пред Србију, када реши проблем Хага, ЕУ поставити још неки нови услов:
– Европска комисија напредак оцењује према испуњености услова дефинисаних у Копенхагену 1993. и додатно прецизираних 1999. године, када је установљен Процес стабилизације и придруживања. Према овим условима, структурирани су сви извештаји и програмски документи Европске комисије, они важе за све земље региона, па и за Србију, и не очекујем да се мењају. Оно што се може очекивати јесте строжа провера испуњености услова, што је одговор на промењене прилике унутар ЕУ и знак уверења да је најбољи начин за обезбеђивање подршке даљем процесу проширења управо ригорозна провера испуњености критеријума.
Предности Србије у односу на земље у окружењу које такође желе у ЕУ:
– Процес стабилизације и придруживања покушај је ЕУ да допринесе нормализацији прилика на западном Балкану и да доведе до постепене интеграције свих земаља региона у ЕУ. Остваривање овог циља без уласка Србије, чији је значај за постизање и одржавање мира у региону велики, тешко је могућ.
О ступању Србије на "белу шенгенску листу" наредне године:
– Овогодишњи извештај, односно Стратегија проширења за 2009. годину, јасно каже да могућност квалификовања за "белу шенгенску листу" током наредне године постоји за сваку од земаља региона која испуни услове. Ови услови дефинисани су у мапи пута која је Србији уручена почетком маја, а усвајање закона крајем октобра корак је у правцу њиховог испуњавања. Темпо којим ћемо чинити следеће кораке највише ће утицати на могућност остваривања обећања о путовањима без виза које је ове године јасно и недвосмислено артикулисано.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Могућност добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ 2009. године:
– Могућност стицања статуса кандидата током 2009. године, која се помиње у извештају Европске комисије, својеврстан је показатељ основаности обећања Владе у погледу брже европске интеграције земље, као и признање административном капацитету Србије, али ће у великој мери зависити од помака у кључним реформским областима.
Највеће кочнице за Србију на путу ка ЕУ:
– Овогодишњи извештај наводи корупцију, потребу брже реформе правосуђа, ефикаснијег рада парламента, наставак економских реформи. Кључно за успех европске интеграције је ипак одржавање политичке стабилности која омогућава проевропску оријентацију у условима многобројних унутрашњих изазова, а било их је заиста много у ових осам година транзиције.
О усвајању свих европских закона до краја године:
– Најважније је да функционисање парламента буде такво да омогући несметану законодавну активност која ће довести до померања тежишта с питања да ли се закони усвајају на питање како се закони које усвајамо примењују. Такође је важно и да расправа у парламенту буде таква да одражава значај који грађани Србије придају процесу интеграција, што подразумева дебату која води квалитетнијим законским решењима и убрзању процеса, а не његовом успоравању.
Када би извештај Европске комисије превели у оцењивање од 1 до 5, коју је оцену заслужила Србија:
– Да је Комисија желела да даје оцене она би то и учинила. Мислим да отварање могућности стицања статуса кандидата током 2009. године показује разумевање да су у тешкој политичкој ситуацији каква је у Србији била прошле године учињени важни кораци, али и да позивање на услове које је потребно испунити показује да нас чека још доста посла.
Може ли позитиван извештај Сержа Брамерца у децембру да омекша став Холандије:
– Остваривање пуне сарадње услов је за ступање на снагу Привременог споразума и почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању. Став Холандије у погледу неопходности изручења Ратка Младића веома је тврд, али је значајно и мишљење главног тужиоца Трибунала. Што је ближа његова оцена томе да је сарадња потпуна, противљење Холандије теже је одрживо. Ипак, одлуке у Савету министара доносе се једногласно, што значи да је за Привремени споразум потребан глас свих 27 чланица.
Да ли ће пред Србију, када реши проблем Хага, ЕУ поставити још неки нови услов:
– Европска комисија напредак оцењује према испуњености услова дефинисаних у Копенхагену 1993. и додатно прецизираних 1999. године, када је установљен Процес стабилизације и придруживања. Према овим условима, структурирани су сви извештаји и програмски документи Европске комисије, они важе за све земље региона, па и за Србију, и не очекујем да се мењају. Оно што се може очекивати јесте строжа провера испуњености услова, што је одговор на промењене прилике унутар ЕУ и знак уверења да је најбољи начин за обезбеђивање подршке даљем процесу проширења управо ригорозна провера испуњености критеријума.
Предности Србије у односу на земље у окружењу које такође желе у ЕУ:
– Процес стабилизације и придруживања покушај је ЕУ да допринесе нормализацији прилика на западном Балкану и да доведе до постепене интеграције свих земаља региона у ЕУ. Остваривање овог циља без уласка Србије, чији је значај за постизање и одржавање мира у региону велики, тешко је могућ.
О ступању Србије на "белу шенгенску листу" наредне године:
– Овогодишњи извештај, односно Стратегија проширења за 2009. годину, јасно каже да могућност квалификовања за "белу шенгенску листу" током наредне године постоји за сваку од земаља региона која испуни услове. Ови услови дефинисани су у мапи пута која је Србији уручена почетком маја, а усвајање закона крајем октобра корак је у правцу њиховог испуњавања. Темпо којим ћемо чинити следеће кораке највише ће утицати на могућност остваривања обећања о путовањима без виза које је ове године јасно и недвосмислено артикулисано.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи