П:
О:
Читај ми
Гринфилд стране директне инвестиције најзначајније за развој привреде у Србији
Београд,
17. новембар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да је увођење система подстицаја од 2006. године, који ће трајати до краја 2010. године, најпозитивнија ствар коју је Влада до сада урадила.
Јасна Матић, Оливер Дулић и Млађан Динкић
Аутор:
Фонет
Динкић је на представљању студије "Гринфилд стране директне инвестиције у Србији", коју је организовао Центар за либерално-демократске студије, истакао да иностране инвестиције треба стимулисати, без обзира на то што економска наука не препоручује субвенционисање инвеститора.
Он је оценио да су иностране директне гринфилд инвестиције, које имају пресудну улогу у развоју привреде у Србији, и даље мање него у Румунији, Бугарској, Чешкој и Мађарској, док су веће у односу на Босну и Херцеговину, Црну Гору и Албанију.
Према његовим речима, од 2000. године ове инвестиције износиле су 17 милијарди долара, од чега највише у банкарски систем – пет милијарди долара, производне активности 2,6 милијарди долара, телекомуникације 2,4 милијарде долара, трговину 1,7 милијарди долара и у некретнине 1,6 милијарди долара.
При томе је највећи инвеститор била Аустрија са 2,5 милијарди долара, Грчка са две милијарде долара, Норвешка са 1,5 милијарди долара и Немачка са уложених 1,6 милијарди долара, прецизирао је Динкић.
Потпредседник Владе је нагласио да је посебно значајно то што је у последње две године 60 одсто инвестиционих пројеката намењено за сектор производње, пре свега у индустрију ауто-делова, електронску и прехрамбену индустрију.
Гринфилд инвестиције ће, како је нагласио, убудуће бити кључне, будући да позитивно утичу на раст производње, извоза и запослености, као и на технолошки развој.
Такође, он је најавио да ће до краја године бити расписан тендер за закуп запуштених производних погона и навео да су за нас изузетно важне и браунфилд инвестиције.
Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић потврдио је значај браунфилд инвестиција јер закуп постојећих постројења чува пољопривредно земљиште од претварања у индустријско.
Он је најавио да ће Влада ове недеље донети уредбу која ће дефинисати услове под којима ће локалне самоуправе имати право да при градњи објеката траже процену њиховог утицаја на животну средину.
Изменама и допунама Закона о процени утицаја на животну средину процедура издавања процене утицаја скратиће се са 265 дана на 108, објаснио је он и додао да ће се тим законом, али и законима о планирању и изградњи, о јавној својини, о државном премеру и катастру непокретности, као и законом о промету некретнина, трајно решити већина проблема који постоје у области градње.
Према његовим речима, тренутно највећи проблеми у области грађевинарства у Србији су недостатак локација са решеним имовинско-правним односима и одговарајућом инфраструктуром, као и дужина трајања процедура за добијање грађевинских дозвола.
Нова законска решења, како је навео, омогућиће приватизацију грађевинског земљишта, скраћење времена за добијање грађевинских дозвола, као и пренос грађевинских дозвола.
Такође, Дулић је истакао да ће бити уведено и неколико категорија објеката за које се грађевинске дозволе одобравају, тако да ће се за једноставније грађевинске објекте дозвола за градњу издавати много брже и лакше.
Он је најавио да ће бити дефинисано питање својине локалних самоуправа, а планирано је и смањење броја планских докумената, при чему ће држава инсистирати на томе да све општине у Србији заврше своје просторне планове.
Намера државе је да уведе и проверу бонитета свих оних који граде у Србији како би се грађанима који купују станове омогућила боља правна сигурност, указао је министар и додао да у Србији постоји много локација и објеката које се не користе, а који би могли да се искористе за такозване браунфилд инвестиције.
Као неискоришћен потенцијал за стране инвестиције, Дулић је навео и пренамену, односно приватизацију војне имовине, на чему до сада није рађено.
Министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић указала је на то да је ИТ сектор делатност која се најбрже развија у Србији и најавила да ће крајем новембра бити сертификован први издавач електронских потписа.
За 10 дана почеће и јавна расправа о Акционом плану за развој ИТ технологија, а у току је израда закона о електронским комуникацијама, навела је Матић и напоменула да је почео рад на изради стратегије преласка емитовања ТВ програма са аналогног на дигитални систем.
Она је пренела да су инвеститори веома заинтересовани за улагање у ИТ сектор и додала да је највећа индијска компанија за инвестирање у некретнине одлучила да инвестира у ИТ парк у Инђији, где ће се производити одређени делови као допуна производњи у Индији.
Директор Агенције за страна улагања и промоцију увоза СИЕПА Весна Перић подсетила је на то да је ове године одобрено 66 инвестиционих пројеката, који ће обезбедити 13.500 нових радних места, уз инвестиције од 430 милиона евра, при чему просечна подршка по једном радном месту износи 2.159 евра.
Он је оценио да су иностране директне гринфилд инвестиције, које имају пресудну улогу у развоју привреде у Србији, и даље мање него у Румунији, Бугарској, Чешкој и Мађарској, док су веће у односу на Босну и Херцеговину, Црну Гору и Албанију.
Према његовим речима, од 2000. године ове инвестиције износиле су 17 милијарди долара, од чега највише у банкарски систем – пет милијарди долара, производне активности 2,6 милијарди долара, телекомуникације 2,4 милијарде долара, трговину 1,7 милијарди долара и у некретнине 1,6 милијарди долара.
При томе је највећи инвеститор била Аустрија са 2,5 милијарди долара, Грчка са две милијарде долара, Норвешка са 1,5 милијарди долара и Немачка са уложених 1,6 милијарди долара, прецизирао је Динкић.
Потпредседник Владе је нагласио да је посебно значајно то што је у последње две године 60 одсто инвестиционих пројеката намењено за сектор производње, пре свега у индустрију ауто-делова, електронску и прехрамбену индустрију.
Гринфилд инвестиције ће, како је нагласио, убудуће бити кључне, будући да позитивно утичу на раст производње, извоза и запослености, као и на технолошки развој.
Такође, он је најавио да ће до краја године бити расписан тендер за закуп запуштених производних погона и навео да су за нас изузетно важне и браунфилд инвестиције.
Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић потврдио је значај браунфилд инвестиција јер закуп постојећих постројења чува пољопривредно земљиште од претварања у индустријско.
Он је најавио да ће Влада ове недеље донети уредбу која ће дефинисати услове под којима ће локалне самоуправе имати право да при градњи објеката траже процену њиховог утицаја на животну средину.
Изменама и допунама Закона о процени утицаја на животну средину процедура издавања процене утицаја скратиће се са 265 дана на 108, објаснио је он и додао да ће се тим законом, али и законима о планирању и изградњи, о јавној својини, о државном премеру и катастру непокретности, као и законом о промету некретнина, трајно решити већина проблема који постоје у области градње.
Према његовим речима, тренутно највећи проблеми у области грађевинарства у Србији су недостатак локација са решеним имовинско-правним односима и одговарајућом инфраструктуром, као и дужина трајања процедура за добијање грађевинских дозвола.
Нова законска решења, како је навео, омогућиће приватизацију грађевинског земљишта, скраћење времена за добијање грађевинских дозвола, као и пренос грађевинских дозвола.
Такође, Дулић је истакао да ће бити уведено и неколико категорија објеката за које се грађевинске дозволе одобравају, тако да ће се за једноставније грађевинске објекте дозвола за градњу издавати много брже и лакше.
Он је најавио да ће бити дефинисано питање својине локалних самоуправа, а планирано је и смањење броја планских докумената, при чему ће држава инсистирати на томе да све општине у Србији заврше своје просторне планове.
Намера државе је да уведе и проверу бонитета свих оних који граде у Србији како би се грађанима који купују станове омогућила боља правна сигурност, указао је министар и додао да у Србији постоји много локација и објеката које се не користе, а који би могли да се искористе за такозване браунфилд инвестиције.
Као неискоришћен потенцијал за стране инвестиције, Дулић је навео и пренамену, односно приватизацију војне имовине, на чему до сада није рађено.
Министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић указала је на то да је ИТ сектор делатност која се најбрже развија у Србији и најавила да ће крајем новембра бити сертификован први издавач електронских потписа.
За 10 дана почеће и јавна расправа о Акционом плану за развој ИТ технологија, а у току је израда закона о електронским комуникацијама, навела је Матић и напоменула да је почео рад на изради стратегије преласка емитовања ТВ програма са аналогног на дигитални систем.
Она је пренела да су инвеститори веома заинтересовани за улагање у ИТ сектор и додала да је највећа индијска компанија за инвестирање у некретнине одлучила да инвестира у ИТ парк у Инђији, где ће се производити одређени делови као допуна производњи у Индији.
Директор Агенције за страна улагања и промоцију увоза СИЕПА Весна Перић подсетила је на то да је ове године одобрено 66 инвестиционих пројеката, који ће обезбедити 13.500 нових радних места, уз инвестиције од 430 милиона евра, при чему просечна подршка по једном радном месту износи 2.159 евра.
-
Београд/Вуковар, 5. мај 2024.Милићевић присуствовао васкршњој литургији у Вуковару
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина