Љајић је гостујући у емисији "Утисак недеље" навео податак да је у протеклих петнаестак дана отпуштено приближно 3.000 људи и да је велики део тих отказа дискутабилан са становишта поштовања закона.
Према његовим речима, један део радника је отпуштен на законит начин, јер су били запослени на одређено време, док је други део дискутабилан, поготово у предузећима која су приватизована и која су имала обавезу да не отпуштају раднике.
Министар је навео да је било случајева отпуштања у којима су послодавци као разлог наводили економску кризу, а било је и случајева у којима су послодавци користили изговор из којег се види да отпуштања нису законита.
У тим случајевима ми можемо да реагујемо, објаснио је Љајић и напоменуо да ће неки случајеви добити епилог на суду, а да ће у неким случајевима радници бити враћени на посао.
Он је указао на то да је у овом тренутку најбоље да што већи број људи задржи радна места, па чак и по цену да буду слабије плаћени и додао да ће се први ефекти кризе у Србији осетити у првом тромесечју наредне године.
Према његовим речима, због тога је веома значајан споразум са Међународним монетарним фондом, а уколико пензије и плате у наредној години буду одржане на договореном нивоу, можемо да рачунамо на макроекономску стабилност без неких већих потреса.
Истовремено, он је рекао да извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца о сарадњи Србије са тим судом неће пресудно утицати на одмрзавање Споразума о стабилизацији и придруживању, јер Холандија неће одустати од захтева за изручење Ратка Младића Хагу.
Љајић је оценио да Брамерцов извештај неће бити позитиван, јер Младић није у Хагу, али да неће бити ни негативан у потпуности јер је Србија у периоду од шест месеци, за колико се извештај подноси, изручила Радована Караџића.
Он је поновио да у акцији спроведеној пре неколико дана у Ваљеву надлежни нису тражили Младића, већ одређене доказе и материјале који могу да буду траг до њега, уз напомену да та акција није била у потпуности безуспешна.