П:
О:
Читај ми
Бројне иницијативе за побољшање положаја Срба у расејању
Београд,
16. август 2004.
Заменик министра за дијаспору Александар Чотрић и помоћник министра Миодраг Јакшић оценили су по повратку из посете Босни и Херцеговини и Албанији да положај Срба који у овим држава живе није на задовољавајућем нивоу, због чега је Министарство за дијаспору предложило неколико иницијатива чија би реализација допринела побољшању положаја наших сунорадника у овим земљама.
Александар Чотрић и Миодраг Јакшић
Према речима Јакшића, Министраство за дијаспору је Министарству спољних послова Србије и Црне Горе званично поднело иницијативу да се у Скадру хитно оформи конузлат СЦГ, где би Срби који тамо живе уз помоћ своје државе могли да остваре своја права. Како је оценио Јакшцих, оснивањем конзулата у Скадру, држава ће показати да стоји иза тих људи и да жели да им помогне у добијању најосновнијих људских права. Како је додао, оснивање таквих конзулата у Вуковару и Темишвару показало се као веома добро решење и наши људи су успели да сачувају матерњи језик и национални идентитет.
Друга иницијатива, која је такође упућена Министарству спољних послова СЦГ, као и Министарству за мањинска и људска права СЦГ, јесте да се крене у реализацију потписивања билатералног међудржаваног споразума о правима мањина између Србије и Црне Горе и Албаније, а зарад решавања свих проблема који српски народ има у Албанији. Јакшић је истакао да је покренута иницијатива и за обострано укидање визног режима између Србије и Црне Горе и Албаније, и да ће Министарство за дијаспору наставити да се ангажује по том питању.
Како је рекао Јакшић, Министарство за дијаспору ће наставити да свакодневно контактира са српском мањином у Албанији и додао да ће у сарадњи са Заводом за наставна и научна средства покушати да српској деци у Албанији редовно доставља књиге.
Током боравка у Албанији, представници Министарства за дијаспру су били примљени на високом државном нивоу, а међу битнијим сусретима је и састанак са представницима Комитета за права мањина Републике Албаније, новооснованог тела који је директно подређен председнику Владе Албаније Фатосу Наноу. Овом Комитету представљени су подаци, који су, како је рекао Јакшић, веома негативни када је у питању положај Срба у Албанији.
“Срби и Црногорци се суочавају са проблемима који се тичу најосновијих људских права. Они од свог постојања у Албанији нису имали могућост да се на ваљаном, демократском и по еврпоским стандардима организованом попису становништва изјасне као Срби”, рекао је Јакшић и нагласио да су Срби у Албанији током претходних режима у овој земљи трпели торутуру, а више од 40.000 наших људи, колико их у Албанији живи, били су присиљени да промене своја имена и већина њих је тако албанизована.
Срби у Албанији су једина национална мањина у Европи која нема ни информисање ни школство на свом језику, због чега је од чланова Комитета захтевано да се то питање реши. Како је рекао Јакшић, чланови Комитета су апсолутно подржали те захтеве и о томе одмах обавестили премијера Албаније, који, како је рекао Јакшић, “како се чини, има разумевања за решавање тих проблема Срба”.
Јакшић је истакао и да је одржан и веома битан састанак са Партијом за људска права, која је парламентарна странка, и која ће се залагати за ставове Срба у албанском парламенту.
Говорећи о посети БиХ, Чотрић је рекао да по Уставу БиХ и Уставу Федерације, Срби имају статус конститутивног народа на целој територији БиХ, а да је то тако само на папиру, док је у пракси потпуно другачије. Он је истакао да је посебно забрињавајућ податак да на територији Федерације БиХ, односно на 51 посто триторије ове некадашње југословенске Републике, живи само четири до пет процената Срба од укупног броја становништва. Како је додао, у Сарајеву тај проценат износи само шест до седам одсто, а од некадашњих 200.000 Срба, тамо сада живи највише 20.000.
Како је рекао, забрињавајуће је и то да у парламетну Федерације БиХ, Срби нису заступљени у пуном броју, јер уместо 17, овај парламент броји свега девет српских посланика. Како је објаснио Чотрић, таква ситуација је због тога што на изборима за десет босанскохерцеговачких кантона Срби нису имали своје кандидате, јер су те територије етнички очишћење и Срба тамо нема. Сличан проблем је и у тузланском кантону, где је према важећим законима БиХ о националној застпуљености требало да буде сто припадника српске нациоалности у Министарству унутрашњих послова, али та меса нису попуњења, јер Срба на тој територији такође више нема.
“Дошли смо и до сазнања да је Република Српска заправо у много већој мери мултиетничка од Федерације. Данас, гледано у процентима, много више Бошњака и Хрвата живи у РС, него што је то случај са Србима у Федерацији. Зато представници Бошњка и Хрвата у РС избегавају организовање пописа становништва, јер се плаше поражавајућих података, који ће показати да није тачна теза коју они заступају, а коју је прихватила и међународна заједница, да је у РС извршено етничко чишћење, а заправо, чињенице говоре сасвим другачије - да је већи проценат Бошњака и Хрвата у РС”, истакао је Чотрић и додао да је последњи попис становништва у БиХ извршен 1991. године.
Он је оценио и да се процес повратка протераног српског становништва на територију Федерације одвија веома споро, као и да су две основне препреке које ометају тај процес “перфидни притисци власти и комшија и незапосленост”.
Из тог разлога, Министарство за дијаспору је у разговорима са представицима Српског националног већа и Демократске иницијативе сарајевских Срба, преузело обавезу да заједно са њима и међународним невладиним организацијама организује попис Срба са територије Федерације који се нису вратили.
Чотрић је додао да охрабрује податак да је враћено око 90 одсто имовине Србима повратницима. Међутим, како је рекао, није добро то што Срби ту имовину продају, јер не желе да се тамо врате, због психлошких притисака и јер немају од чега да живе. Према речима Чотрића, Министарство за дијспору ће инсистирати у контактима са властима БиХ да Срби буду пропорционално запослени у државним службама, управи, судсту и школству.
“Да бисмо помогли нашим сунорадницима у БиХ, ми ћемо 1. октобра ове године у Београду организовати пословну конференцију на којој ће се састати бизнисмени нашег порекла из западних земаља са Србима из БиХ, како би се договорили о повратку на босанскохерцеговачко тржиште”, рекао је Чотрић и додао да су хрватске фирме заступљене у Сарајеву, али да српских такорећи нема.
Према речима Чотрића, представници Министарства за дијаспору су у Сарајеву разговарали и са представницима Министарства за људска права и избеглице о томе како је у законима БиХ дијаспори омогућено гласање путем писма. На основу тога, Министарство за дијаспору је припремило предлог закона о изменама и допунама постојег изборног закона код нас, како би се и нашим држављанима у расејању омогућило гласање и путем писма, а не само у козулатима, што ће створити велике уштеде, како држави која изборе организује, тако и грађанима који ће гласати.
Како је оцењено на данашњој конференцији за новинаре, посетом Албанији, а претнодно и Босни и Херцеговини, заокружен је обилазак суседних земаља, а представници Министарства за дијаспору су се упознали са проблемима Срба који у тим земљама живе.
Помоћник министра за дијаспору Миодраг Јакшић, додао је и да је за 8. октобар ове године заказано одржавање конференције српских политичких представника земаља региона и матице, “где ћемо да покушамо да натерамо нашу државу да донесе стратешку полику према нашим људима у расејању у оквиру региона, јер сматрамо да је сада преломни моменат да се њихова права реше”.
Друга иницијатива, која је такође упућена Министарству спољних послова СЦГ, као и Министарству за мањинска и људска права СЦГ, јесте да се крене у реализацију потписивања билатералног међудржаваног споразума о правима мањина између Србије и Црне Горе и Албаније, а зарад решавања свих проблема који српски народ има у Албанији. Јакшић је истакао да је покренута иницијатива и за обострано укидање визног режима између Србије и Црне Горе и Албаније, и да ће Министарство за дијаспору наставити да се ангажује по том питању.
Како је рекао Јакшић, Министарство за дијаспору ће наставити да свакодневно контактира са српском мањином у Албанији и додао да ће у сарадњи са Заводом за наставна и научна средства покушати да српској деци у Албанији редовно доставља књиге.
Током боравка у Албанији, представници Министарства за дијаспру су били примљени на високом државном нивоу, а међу битнијим сусретима је и састанак са представницима Комитета за права мањина Републике Албаније, новооснованог тела који је директно подређен председнику Владе Албаније Фатосу Наноу. Овом Комитету представљени су подаци, који су, како је рекао Јакшић, веома негативни када је у питању положај Срба у Албанији.
“Срби и Црногорци се суочавају са проблемима који се тичу најосновијих људских права. Они од свог постојања у Албанији нису имали могућост да се на ваљаном, демократском и по еврпоским стандардима организованом попису становништва изјасне као Срби”, рекао је Јакшић и нагласио да су Срби у Албанији током претходних режима у овој земљи трпели торутуру, а више од 40.000 наших људи, колико их у Албанији живи, били су присиљени да промене своја имена и већина њих је тако албанизована.
Срби у Албанији су једина национална мањина у Европи која нема ни информисање ни школство на свом језику, због чега је од чланова Комитета захтевано да се то питање реши. Како је рекао Јакшић, чланови Комитета су апсолутно подржали те захтеве и о томе одмах обавестили премијера Албаније, који, како је рекао Јакшић, “како се чини, има разумевања за решавање тих проблема Срба”.
Јакшић је истакао и да је одржан и веома битан састанак са Партијом за људска права, која је парламентарна странка, и која ће се залагати за ставове Срба у албанском парламенту.
Говорећи о посети БиХ, Чотрић је рекао да по Уставу БиХ и Уставу Федерације, Срби имају статус конститутивног народа на целој територији БиХ, а да је то тако само на папиру, док је у пракси потпуно другачије. Он је истакао да је посебно забрињавајућ податак да на територији Федерације БиХ, односно на 51 посто триторије ове некадашње југословенске Републике, живи само четири до пет процената Срба од укупног броја становништва. Како је додао, у Сарајеву тај проценат износи само шест до седам одсто, а од некадашњих 200.000 Срба, тамо сада живи највише 20.000.
Како је рекао, забрињавајуће је и то да у парламетну Федерације БиХ, Срби нису заступљени у пуном броју, јер уместо 17, овај парламент броји свега девет српских посланика. Како је објаснио Чотрић, таква ситуација је због тога што на изборима за десет босанскохерцеговачких кантона Срби нису имали своје кандидате, јер су те територије етнички очишћење и Срба тамо нема. Сличан проблем је и у тузланском кантону, где је према важећим законима БиХ о националној застпуљености требало да буде сто припадника српске нациоалности у Министарству унутрашњих послова, али та меса нису попуњења, јер Срба на тој територији такође више нема.
“Дошли смо и до сазнања да је Република Српска заправо у много већој мери мултиетничка од Федерације. Данас, гледано у процентима, много више Бошњака и Хрвата живи у РС, него што је то случај са Србима у Федерацији. Зато представници Бошњка и Хрвата у РС избегавају организовање пописа становништва, јер се плаше поражавајућих података, који ће показати да није тачна теза коју они заступају, а коју је прихватила и међународна заједница, да је у РС извршено етничко чишћење, а заправо, чињенице говоре сасвим другачије - да је већи проценат Бошњака и Хрвата у РС”, истакао је Чотрић и додао да је последњи попис становништва у БиХ извршен 1991. године.
Он је оценио и да се процес повратка протераног српског становништва на територију Федерације одвија веома споро, као и да су две основне препреке које ометају тај процес “перфидни притисци власти и комшија и незапосленост”.
Из тог разлога, Министарство за дијаспору је у разговорима са представицима Српског националног већа и Демократске иницијативе сарајевских Срба, преузело обавезу да заједно са њима и међународним невладиним организацијама организује попис Срба са територије Федерације који се нису вратили.
Чотрић је додао да охрабрује податак да је враћено око 90 одсто имовине Србима повратницима. Међутим, како је рекао, није добро то што Срби ту имовину продају, јер не желе да се тамо врате, због психлошких притисака и јер немају од чега да живе. Према речима Чотрића, Министарство за дијспору ће инсистирати у контактима са властима БиХ да Срби буду пропорционално запослени у државним службама, управи, судсту и школству.
“Да бисмо помогли нашим сунорадницима у БиХ, ми ћемо 1. октобра ове године у Београду организовати пословну конференцију на којој ће се састати бизнисмени нашег порекла из западних земаља са Србима из БиХ, како би се договорили о повратку на босанскохерцеговачко тржиште”, рекао је Чотрић и додао да су хрватске фирме заступљене у Сарајеву, али да српских такорећи нема.
Према речима Чотрића, представници Министарства за дијаспору су у Сарајеву разговарали и са представницима Министарства за људска права и избеглице о томе како је у законима БиХ дијаспори омогућено гласање путем писма. На основу тога, Министарство за дијаспору је припремило предлог закона о изменама и допунама постојег изборног закона код нас, како би се и нашим држављанима у расејању омогућило гласање и путем писма, а не само у козулатима, што ће створити велике уштеде, како држави која изборе организује, тако и грађанима који ће гласати.
Како је оцењено на данашњој конференцији за новинаре, посетом Албанији, а претнодно и Босни и Херцеговини, заокружен је обилазак суседних земаља, а представници Министарства за дијаспору су се упознали са проблемима Срба који у тим земљама живе.
Помоћник министра за дијаспору Миодраг Јакшић, додао је и да је за 8. октобар ове године заказано одржавање конференције српских политичких представника земаља региона и матице, “где ћемо да покушамо да натерамо нашу државу да донесе стратешку полику према нашим људима у расејању у оквиру региона, јер сматрамо да је сада преломни моменат да се њихова права реше”.
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић