Ђедовић Хандановић је објаснила да би нови програм био структуриран у неколико фаза, а прва би укључила изградњу деонице гасовода између Ниша и Велике Плане.
Такође, како је навела, та фаза би обухватила и припрему техничке документације за пројекте који би се реализовали у наредним фазама, а који обухватају изградњу гасовода од Мокрина до Београда и изградњу нових гасних складишта и припадајућих гасовода.
План је у складу са нашим приоритетима да у наредне две године изградимо две нове гасне интерконекције – са Северном Македонијом и Румунијом, које су важне за диверзификацију и већу сигурност снабдевања, рекла је она.
Кроз програм Светске банке унапредили бисмо унутрашњу мрежу и отклонили „уска грлаˮ која утичу на несметани транспорт гаса, предочила је министарка.
На састанку је било речи и о могућности да развој гасне инфраструктуре укључи и транспорт водоника, омогућавајући већу флексибилност у коришћењу инфраструктуре у периоду енергетске транзиције.
Министарка је подсетила на то да су у претходним годинама остварени веома добри резултати на програму „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане Србијеˮ, где ће укупно више од 50.000 домаћинстава смањити потрошњу енергије, али и своје рачуне.
Заинтересовани смо за наставак сарадње на пројектима у области енергетске ефикасности, укључујући реконструкцију јавних зграда у локалним самоуправама – школа, вртића, болница, али и за наставак подршке домаћинствима, поручила је Ђедовић Хандановић.
Делегација Светске банке, коју је предводила менаџерка у области енергетике за Европу и Централну Азију Стефани Гил, изразила је спремност да подржи Србију у реализацији планираних приоритетних енергетских пројеката, нарочито у гасном сектору.
Представници ове финансијске институције су навели да је Србија у том погледу показала велике капацитете и амбицију и да може да буде пример другим земљама у региону.
Састанку је присуствовао и директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара.