Чаушић је том приликом истакао да је наша земља преузела председавање овом састанку са јасно дефинисаним приоритетима – унапређење модернизације Иницијативе кроз јачање институционалних капацитета, финализација модерног и ефикасног правног оквира и наставак развоја Стратешког развојног плана 2026–2031.
Он је, наводећи да је Србија последњих година значајно инвестирала у опрему и јачање капацитета у људству, поручио да смо спремни да пружимо подршку и другим државама, било да је реч о пожарима, земљотресима или другим елементарним непогодама.
Према његовим речима, катастрофе више нису изоловани догађаји, већ све чешће међусобно повезани, услед климатских промена, урбанизације, технолошких зависности и развоја безбедносних ризика.
Неопходно је да ојачамо системе раног упозоравања, унапредимо методологије процене ризика и обезбедимо да наши механизми реаговања буду међусобно усклађени и инклузивни, подвукао је Чаушић.
Он је напоменуо да је Србија веома активна последњих година на плану међународне сарадње кроз подршку у ванредним ситуацијама у региону и ЕУ, због чега је рад Сектора за ванредне ситуације и Хеликоптерске јединице препознат.
Помоћник министра је нагласио да је дводневни састанак прилика за разматрање могућности додатне сарадње између чланица Иницијативе и партнерских организација, а између осталог и за анализирање потенцијала будуће сарадње.
Састанак је у Београду окупио шефове и заменике шефова служби за ванредне ситуације држава чланица ове иницијативе – Црне Горе, Албаније, Румуније, Словеније, Северне Македоније, Бугарске, Турске, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, као и представнике партнерских организација.
Србија је члан Иницијативе за превенцију и спремност у случају катастрофа за регион Југоисточне Европе од њеног оснивања и активно учествује у раду ове организације кроз реализацију разних пројеката, вежби, обука и едукација које су дале допринос јачању система заштите и спасавања у нашој земљи.