Аутор:
Танјуг
Ђелић је на седници Одбора за европске интеграције и међународну сарадњу СКГО навео да је из ИПА фондова за 2008. годину намењено 45 милиона евра за развој локалне самоуправе, и додао да је уз то обезбеђено још 10 милиона евра за кофинансирање из НИП-а.
Према његовим речима, ова средства биће употребљена за реструктурирање јавих предузећа, припрему пројектне документације за будуће инфраструктурне пројекте, као и за финансирање пројеката из области животне средине, саобраћаја, туризма и образовања.
Он је подсетио на то да је за Србију из ИПА фондова ЕУ одређено да годишње добије приближно 250 милиона евра и од представника општина затражио да се више ангажују на јачању капацитета, али и на предлагању пројеката, јер се први пут дешава да новца има више, а да постоји мањак предложених пројеката.
Потпредседник Владе је рекао да би повезивање са општинама и градовима шенгенске зоне допринело повећању притиска за укидање визног режима за грађане наше земље, и истакао значај који може имати традиција братимљења са градовима ЕУ у циљу унапређења сарадње.
Ђелић је најавио да ће један од задатака општина, али и власти, бити рад на "статистичкој регионализацији" земље, и указао на то да се потреба за тим у јавности погрешно схвата.
Није тачно да ЕУ тражи поделу Србије на регионе, већ јасно дефинисање параметара који одређују један регион, како би се лакше одобрила средства, објаснио је он и навео пример Чешке која је, захваљујући свом прагматичном односу према овом питању, из ЕУ добила највише средстава по становнику.
Нико не очекује од Србије да преуреди своје територијално уређење. Нико не очекује да се појаве региони који данас не постоје. Нико не очекује да се ту организују неки избори и појаве неки буџети. Није тачно да Европа тражи од нас формирање региона, нагласио је потпредседник Владе.
Према његовим речима, од Србије се очекује да има статистичке регионе и институције, а то ће омогућити спровођење пројеката без усложњавања структура или преуређења територије.
Ђелић је указао на то да Србија треба да спроведе одређену форму регионализације како би искористила средства из европског буџета која ће бити намењена регионалном развоју, уз напомену да се до краја године очекује први нацрт закона о регионима, који припрема Министарство економије и регионалног развоја.
Он је подсетио на то да је за Србију важно да припреми капацитете како би била спремна за прилив средстава из ЕУ по добијању статуса кандидата, чему се наша земља нада наредне године, као и за нова издвајања из европског буџета.
Потпредседник Владе је прецизирао да прва права средства ЕУ за регионални развој очекује 2011. године, и истакао да је важно да Србија уђе спремна у шестогодишњи буџет ЕУ за период од 2014. и 2020. године.
Србија мора да покаже да је изузетно способна у апсорбовању средстава ЕУ, навео је Ђелић.
Он је рекао да су рад на сертификацији финансијских служби, обезбеђивање интерне ревизије рада управе и оснивање агенције за аграрна плаћања такође ствари које треба урадити на локалном нивоу и да се, ако се све исправно ради, процењује да би се могло рачунати на 1,5 до 2 милијарде евра које би годишње из европских фондова дошле у Србију.
То је и много бољи начин за финансирање инфраструктурних и других пројеката од опорезивања грађана, указао је потпредседник Владе и напоменуо да би закон о јавној својини локалних самоуправа требало да буде усвојен до краја године.
Он је објаснио да ће поменути документ омогућити општинама да располажу својом имовином, и оценио да ће то значајно допринети њиховом функционисању.
Ђелић је такође најавио и да ће 28. октобра бити одржана конференција Министарства финансија Владе Србије и СКГО о ИПА фондовима.