Ђедовић Хандановић је навела да је на састанку било речи о актуелној ситуацији и последицама по наш регион, будући да је ситуација са ценом горива веома проблематична свуда у свету.
У складу са тим, она је најавила да ће сутра бити донета одлука о ценама за наредних седам дана, и подсетила на то да је прошле недеље повећана цена дизела за пет динара, а бензина за два, док је недељу дана раније то било повећање за по три динара.
Министарка је, говорећи о диверсификацији снабдевања природним гасом, напоменула да Србија планира изградњу две нове гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом, којима ће обезбедити додатних више од четири милијарде кубних метара гаса годишње.
Према њеним речима, радови на изградњи гасне интерконекције Србија – Северна Македонија почињу ове године, а почетком 2028. биће у функцији.
Планирани капацитет гасне интерконекције са Северном Македонијом, која се даље наставља на Грчку, износиће око 1,5 милијарди кубних метара гаса. На тај начин добићемо још један правац снабдевања којим до Србије може долазити гас из различитих извора, укључујући гасовод ТАНАП и ЛНГ терминале у Грчкој, објаснила је она.
Циљ је, како је нагласила, да Србија има више опција за снабдевање гасом и већу енергетску сигурност, а за то је кључно да у региону будемо међусобно повезани, да радимо координисано и редовно размењујемо информације како бисмо што пре изградили инфраструктуру која нам је неопходна.
Министри су се сагласили да је неопходно ојачати сарадњу и координацију четири земље – Србије, Грчке, Северне Македоније и Бугарске у енергетском сектору у циљу постизања веће сигурности снабдевања региона.
Ђедовић Хандановић је подсетила на то да је „Србијагас“ резервисао 300 милиона кубика гаса у грчком ЛНГ терминалу Александрополису на период од 10 година, као и да је овлашћен за рад у Грчкој.
Она је исказала захвалност нафтној компанији „ЕКО Србија“, која послује у оквиру грчке „Хеленик петролеум групе“ и која је знатно повећала увоз нафтних деривата прошле године, што је допринело сигурности снабдевања тржишта док је Нафтна индустрија Србије суочена са изазовом санкција.
На састанку се разговарало и о сарадњи у области обновљивих извора енергије, а Ђедовић Хандановић је навела да се Грчка, као и Србија, дуго ослањала на угаљ, а данас 55 одсто електричне енергије производе из обновљивих извора енергије.
Циљ Србије јесте да до 2030. године има 3,5 гигавата инсталираних капацитета из ОИЕ и 45 одсто производње електричне енергије из обновљивих извора, навела је Ђедовић Хандановић и додала да пажљиво планирамо развој овог сектора, уз улагања у преносну мрежу како бисмо одржали стабилност снабдевања.
Према њеној оцени, искуства Грчке ће нам на том путу бити врло значајна.
Она је подвукла да је Србија завршила све кораке који су важни за спајање са ЕУ тржиштем електричне енергије и у току је процес верификације пред европским институцијама који треба да га потврде.
Србија ће бити прва земља која ће се спојити са ЕУ тржиштем електричне енергије, иако није земља чланица, указала је министарка и објаснила да ћемо се прво спојити са Мађарском, уз очекивање да ће ЕУ да заврши процес верификације што је пре могуће, за шта нам је важна подршка Грчке.
Спајање тржишта је важно за сигурност снабдевања, поновила је Ђедовић Хандановић и додала да подижемо сигурност региона када имамо интегрисано тржиште, што је свакако у интересу свим чланицама Уније које су у нашем окружењу.
Министри су разговарали и о сарадњи Србије и Грчке у области нуклеарне енергије, при чему је закључено да обе државе препознају да нуклеарна енергија може да унапреди енергетску сигурност у периоду транзиције.
Папаставру је оценио да данашњи састанак потврђује блиско стратешко партнерство двеју земаља засновано на историји и јасном опредељењу за заједничку будућност.
Он је навео да енергетска сарадња Србије и Грчке која се гради последњих месеци има шири значај за Југоисточну Европу, јер доприноси интеграцији и повезивању целог региона, те стога, како је рекао, Грчка снажно подржава европски пут Србије.
Министар је истакао да Грчка и Србија бирају да буду део решења, а не проблема у времену несигурности, да бирају да сарађују, да стварају већу безбедност, повезаност и поверење, као и да граде нову енергетску архитектуру региона која ће Балкану дати геополитичку предност.
Грчка се последњих година профилисала као улазна капија енергије за Југоисточну и Централну Европу, са инфраструктуром за ЛНГ и гасоводима, чиме активно доприноси енергетској безбедности, рекао је он и изразио уверење да гасна интерконекција Србије са Бугарском, као и планирана интерконекција са Северном Македонијом, представљају конкретне мере које ће додатно приближити две земље.