Станисављевић је на конференцији, која је одржана са циљем размене добрих пракси и унапређења интеграционих политика за лица којима је признато право на азил, истакла да је у Србији од 2008. године до данас азил одобрен за 261 лице.
Она је нагласила да интеграција остаје један од кључних изазова савремених система азила, прецизирајући да на годишњем нивоу између 300 и 400 лица поднесе захтев за азил, док се одобри између осам и десет захтева, имајући у виду да значајан број подносилаца не остаје у земљи до окончања поступка.
Србија је, како је указала, у претходним годинама значајно унапредила свој приступ у области интеграције, који подразумева подршку у приступу образовању, тржишту рада и социјалним услугама, како би лица са признатом заштитом постала активни и равноправни чланови друштва.
Према њеним речима, овај процес је од суштинског значаја за појединца, али и за дугорочну стабилност, поштовање људских права и социјалну кохезију друштва у целини.
Коли је подвукао да је Швајцарска земља са израженом миграционом динамиком, у којој свака четврта особа има страни пасош, што чини око 2,5 милиона људи.
Он је навео да је главни разлог доласка у Швајцарску запослење, уз напомену да је у периоду од 2023. до 2025. године забележен пад броја захтева за азил, са 30.000 на 26.000.
Интеграција је наглашена као дугорочан и комплексан процес који превазилази само признавање међународне заштите и обухвата свеобухватну подршку у кључним областима живота, са циљем пуног укључивања корисника у друштво.
Конференција представља прву у низу, од три планиране, у оквиру пројекта „Сигурне процедуре. Права за све. Јачање управљања миграцијама и система азила у Србији“, који се реализује уз подршку Владе Швајцарске и у сарадњи са УНХЦР-ом, ИОМ-ом и Министарством унутрашњих послова Србије.
Пројекат има за циљ унапређење управљања миграцијама, јачање институционалних капацитета и ефикасније обезбеђивање права и услуга за лица којима је потребна међународна заштита, као и за рањиве категорије у оквиру мешовитих миграционих токова.
Скупу је присуствовао и представник Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице у Србији Суфијан Ађали, као и многи званичници из Србије, Швајцарске, Аустрије, Словеније и Босне и Херцеговине.
Конференција је обухватала четири панела који су се односили на моделе интеграције, радну интеграцију, као и на међусекторску сарадњу.