Милошевић је на округлом столу “Цркве и верске заједнице и ментално здравље”, који је одржан у оквиру кампање “Душевна болест није заразна али равнодушност јесте”, рекао да је неопходно скинути стигму са особа које имају проблема са менталним здрављем.
Он је оценио да је неопходно едуковати грађане о менталним болестима, и подсетио на то да је у Србији 2003. године основана Национална комисија за ментално здравље.
Заменик шефа Канцеларије Светске здравствене организације у Србији Мелита Вујновић навела је да приближно 75 одсто оболелих од менталних болести у земљама у развоју немају адекватну негу, и нагласила да је неопходно борити се против стигме и дискриминације особа које су оболеле од менталних болести.
Према њеним речима, СЗО је поводом 10. октобра, Светског дана менталног здравља, направила Акциони програм за спречавање менталних болести и помоћ оболелима.
Она је указала на то да посебно треба обратити пажњу на бригу, негу и конкретно лечење ментално оболелих, и додала да је потребно образовати стручну радну снагу и обезбедити финансијска средства у циљу помоћи оболелима.
Вујновић је објаснила да се у ментално оболеле особе не убрајају само душевни болесници већ и особе са проблемом зависности, попут зависности од дроге и алкохола.
Истовремено, београдски надбискуп Станислав Хочевар истакао је да у друштву треба пробудити солидарност и сарадњу са особама које имају проблема са менталним здрављем.
Он је указао на проблем равнодушности у друштву и оценио да у нашем друштву има премало поштовања према људском достојанству.
На скупу о верским заједницама и менталним болестима учествовали су представници Српске православне цркве, Римокатоличке цркве, Исламске заједнице, Јеврејске заједнице, Словачке евангелистичке цркве и Протестантске цркве.
Округли сто је одржан у организацији Националне комисије за ментално здравље Министарства здравља, Светске здравствене организације, Каритас Србије и Каритас Италијане.
Поменута кампања ће такође бити пропраћена низом манифестација, семинара, изложби књига, пројекција филмова у Београду, Ваљеву, Нишу и Новом Саду.