Мали је, на отварању Копаоник бизнис форума, указао на неопходност улагања у образовање и људски капитал, јер земља само на тај начин може да побољша своју индустрију и оствари већи извоз и производњу добара.
Такође, како је рекао, морамо да наставимо са градњом недостајуће инфраструктуре, да завршимо све ауто-путеве и брзе саобраћајнице, а важан сегмент коме ће бити посвећена посебна пажња биће енергетика.
Према његовим речима, програмом се планирају велике инвестиције како бисмо повећали производњу зелене енергије и обезбедили основу за стабилан раст економије.
Мали је подвукао да је држава на време препознала да ће развој ићи у правцу развоја вештачке интелигенције, те је до сада уложила доста средстава у дигитализацију својих услуга, попут Дата центра у Крагујевцу и куповине новог суперкомпјутера.
Министарство финансија, како је напоменуо, годинама унапређује своје е-сервисе који треба да помогну привреди, као што су е-фискализација, е-фактуре, однедавно и е-отпремнице и е-акцизе.
Он је, говорећи о стању у државној каси, рекао да је Србија макроекономски стабилна земља и да тренутно имамо три милијарде евра на рачуну, те да може одмах да се интервенише, ако се за тим укаже потреба.
Јавни дуг је на нивоу од 41,5 одсто у односу на БДП, што је далеко од просека еврозоне, који је између 88 и 89 процената, прецизирао је први потпредседник Владе, уз напомену да Србија има и високе девизне резерве и резерве злата.
Он је нагласио да су планирања економске политике знатно отежана услед глобалних политичких дешавања, те да је од јутрос, због дешавања на Блиском истоку, гас поскупео за 25 одсто, док се цена нафте подигла на 80 долара за барел.
Држава се, како је подсетио, до сада добро сналазила и у нестабилним околностима, попут раније енергетске и ковид кризе.
Мали је подсетио на то да је 2019. године представљен инвестициони план за период 2020–2025, вредан 14 милијарди евра, који је премашен, те да су остварени циљеви у погледу раста примања – просечна плата прешла је 1.000 евра и у децембру износила 1.057 евра, док је просечна пензија, уместо планираних 430–440, достигла 485 евра.
Он је додао да се, и поред изазова са којима се наша земља суочила у прошлој години, прилив страних директних инвестиција наставио и да су инвеститори показали да верују економској политици Србије.
Такође, Србија је једина земља са инвестиционим кредитним рејтингом у региону Западног Балкана, указао је први потпредседник Владе, наводећи да су улагања у јавне инвестиције прошле године била 7,4 одсто БДП, док је ове године тај ниво улагања одређен на 6,7 одсто БДП-а.
Реч је, како је објаснио, о капиталним инвестицијама у путну инфраструктуру, изградњу железнице, болница, што подиже конкурентност привреде.
Он је поручио да ће држава наставити да води рачуна о сваком динару и спроводи одговорну фискалну политику, док је као кључни замајац развоја издвојио пројекат Експо, захваљујући којем ће Србија задржати високе стопе раста – три одсто ове и пет одсто наредне године.