Скупу су присуствовали министарка без портфеља у Влади Републике Србије задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и политичког и економског оснаживања жена Татјана Мацура, директорка НТП-а Београд доц. др Марија Милић, представници Владе Републике Србије, као и представници научно-истраживачке и стартап заједнице.
Балинт је истакао да је улога жена у развоју савремене науке немерљива и да су оне данас равноправне и незаобилазне у свим областима истраживања.
Министар је указао да жене пре само неколико векова нису имале право ни на основно образовање, док су данас присутне у свим областима, од природних до друштвених наука.
Он је рекао да данас знамо да су жене равноправне учеснице у научном раду, а често и корак испред својих мушких колега, и подсетио да су бројне научнице кроз историју дале немерљив допринос развоју човечанства.
Балинт је навео пример научнице Марије Кири, те нагласио да без њених открића савремена дијагностика не би била на данашњем нивоу.
Можемо да се поносимо и Милевом Марић-Ајнштајн, која је, према доступним подацима, значајно доприносила научном раду Алберта Ајнштајна, истакао је Балинт.
Мацура је скуп оценила као одличан повод да се жене у науци охрабре како би наставиле да расту и да се развијају на свом академском путу.
Министарка је поручила да је научна каријера посебно за жене дуг и захтеван пут, али да Србија има разлог за понос.
Према њеним речима, у Србији више од 50 одсто жена учествује у академском животу, што је значајно више у односу на светски просек који износи око 33 процента.
Мацура је навела да се на данашњи дан сећамо Ксеније Атанасијевић, прве докторке наука у Србији која је рођена пре 132 године.
Када погледамо положај жена у науци пре само стотинак година и упоредимо га са положајем у науци и академској заједници данас, напредак је очигледан, поручила је Мацура.
Директорка НТП-а Београд доц. др Марија Милић нагласила је да је та институција у протеклих десет година подржала више од 250 компанија, међу којима је значајан број оних које су основале жене.
Милић је оценила да је улога жена у иновационом екосистему Србије снажна и видљива, али је неопходно континуирано радити на уклањању препрека са којима се суочавају на путу од научне идеје до тржишно одрживог решења.
Она је нагласила и да држава и ресорно министарство пружају значајну подршку иновационом систему, укључујући научно-технолошке паркове, који снажно подржавају све који се баве иновацијама и науком.
У оквиру догађаја одржана су и два тематска панела под називом ,,Наука са друштвеним и економским утицајем: будућност иновација” и ,,Пут жена у науци: препреке и мотивације”.
Панеле су модерирале државна секретарка Министарства науке, технолошког развоја и иновација др Марија Гњатовић и саветница министарке без портфеља доц. др Валентина Опанчина.
На панелима су истакнуте научнице из академске, привредне и стартап заједнице говориле о путу жена у науци, препрекама, мотивацији и економском утицају у иновацијама.
Догађај под називом ,,Оснажене науком: Жене покрећу иновације” организован је у сарадњи Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Научно-технолошког парка Београд и Кабинета министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена поводом Међународног дана жена и девојака у науци који се обележава 11. фебруара.