Љајић је у изјави за агенцију Бета уочи 1. октобра, Међународног дана старих, истакао да старе особе не смеју бити третиране као терет друштва, већ као његов саставни део, а Министарство ће помагати пројекте персонализоване асистенције и помоћи у кући свуда где постоји интерес локалне самоуправе за овим видовима бриге о старима.
Он је нагласио да ће Министарство подржати и отварање дневних боравака и привремених смештаја, као и поједностављење процедуре за отварање домова и јасно утврђивање програма акредитације и лиценцирања.
Министар је објаснио да циљ није прављење грандиозних објеката са великим бројем корисника, али да је неопходно повећати капацитете, и напоменуо да је европски просек смештајних капацитета четири одсто од укупног броја старих, док је код нас мањи од један одсто.
Циљ је да се направе геронтолошки центри са малим бројем корисника како би се повећао квалитет услуга, навео је Љајић и додао да је друга идеја да ти центри буду равномерно распоређени.
Он је као посебан проблем издвојио то што стари људи који су смештени у институције често изгубе контакт са породицом, као и то што је две трећине њих смештено ван места пребивалишта, чиме се додатно губи контакт са природном породицом.
Међународни дан старих обележићемо, између осталог, и тако што ћемо размотрити шта је учињено од оног што смо планирали да урадимо, посебно када је реч о имплементацији Националне стратегије за унапређење положаја старих особа, указао је министар.
Србија се са 15,7 одсто старијих од 65 година налази на четвртом месту на листи најстаријих популација у свету. Према резултатима пописа из 2002. године, више од 900.000 особа у централној Србији и приближно 300.000 у Војводини старо је 65 и више година.
У Србији је 1950. године живело 235.000 старијих од 65 година, да би их у другој половини прошлог века било 924.000.