Ђедовић Хандановић је, након састанка са делегацијом коју је предводила менаџерка у области енергетике за Европу и Централну Азију Стефани Гил, навела да је та финансијска институција заинтересована за шири програм подршке гасном сектору, у оквиру којег би у фазама било обезбеђено финансирање за изградњу гасних интерконекција, јачање постојеће гасне инфраструктуре и изградњу нових складишних капацитета.
Поред тога, разговарали смо и о техничкој подршци за развој пројеката који су у припремној фази. Гас сматрамо дугорочним прелазним горивом на путу ка декарбонизацији јер је базна енергија и неопходно је да градимо инфраструктуру како бисмо испунили циљеве дефинисане стратешким документима, рекла је министарка.
Према њеним речима, приоритетни инфраструктурни пројекти у енергетици одређени су ажурираним Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре, које је Влада усвојила претходне године.
Наш фокус је изградња гасне интерконекције са Северном Македонијом, за коју имамо израђену студију изводљивости, а која је и за нашу и за македонску деоницу финансирана средствима Европске уније, навела је она, уз напомену да се тиме отвара још један алтернативни правац за снабдевање гасом.
Ђедовић Хандановић је нагласила да Србија намерава да настави пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађанеˮ (SURCE), који се успешно реализује са Светском банком и у оквиру којег се субвенционишу мере енергетске ефикасности за домаћинства.
До краја 2027. године доделићемо субвенције за приближно 50.000 домаћинстава, а циљ нам је да наставимо са овим програмом, рекла је она и додала да повећањем енергетске ефикасности смањујемо потрошњу и емисије штетних гасова.
Министарка је предочила да су осетне и уштеде у кућним буџетима грађана који енергетски унапреде своја домаћинства, уз помоћ државе.
Према њеним речима, Светска банка је заинтересована и за финансирање енергетске санације јавних зграда, попут школа, вртића, болница, што би, поред уштеда у енергији – које могу ићи и до 50 одсто, креирало и нова радна места.