Васиљевић је посебно истакао значај области повратка лица, нагласивши да ће Србија наставити са спровођењем активности усмерених на унапређење сарадње са земљама порекла ирегуларних миграната.
Сарадња ће се јачати кроз иницирање заједничких састанака и потписивања споразума о реадмисији и других билатералних докумената који омогућавају ефикасну реализацију повратка и принудног удаљења, објаснио је он.
Према његовим речима, Србија ће, у том контексту, наставити са реализацијом пројеката који се финансирају из фондова Европске уније.
Васиљевић је, као позитиван пример пројектне сарадње, навео да су белгијски надлежни органи, путем заједничке дигиталне платформе, 13. јануара доставили први захтев за прихват држављана Србије.
На тај начин је званично успостављена прва дигитална веза овог типа између Краљевине Белгије и Републике Србије, указао је директор полиције.
Пуштање у рад ове платформе представља значајан корак напред у области реадмисије, јер је поступак безбеднији и ефикаснији кроз електронску размену података и информација, поручио је он.
Како је нагласио, током 2025. године забележен је пад мигрантског притиска на западнобалканској рути, што је условило смањење броја ирегуларних миграната који покушавају да транзитирају преко Србије до земаља чланица Европске уније.
Тилеманс је изразио захвалност Србији на напорима које улаже на сузбијању ирегуларних миграција и активностима које спроводи у циљу пресецања канала кријумчарења људи на тзв. балканској рути.
На крају састанка потписане су Стандардне оперативне процедуре, за које је Васиљевић истакао да ће значајно допринети унапређењу примене Споразума о реадмисији са Европском заједницом.
То се, пре свега, односи на реализацију враћања држављана Србије који се незаконито налазе на територији Краљевине Белгије и који се враћају у пратњи наших полицијских службеника, што ће значајно поједноставити и убрзати поступак, рекао је Васиљевић.