Овим поводом министар правде поступа у својству члана Високог савета тужилаштва по функцији, имајући у виду да неизвршење наведене одлуке Уставног суда непосредно и суштински погађа уставност, законитост и легитимитет рада Савета као уставног органа и доводи у питање цео изборни процес.
„Према подацима којима располажем, Изборна комисија, као надлежни орган за организовање и спровођење поступка избора чланова Високог савета тужилаштва из реда јавних тужилаца, није предузела радње неопходне за извршење одлуке Уставног суда.
Посебно указујем на то да су председник и поједини чланови Изборне комисије поднели оставке након доношења одлуке Уставног суда, без претходног обезбеђивања њеног извршења.
Као члан Високог савета тужилаштва сматрам да подношење оставке не може имати дејство ослобађања од уставне и законске одговорности за неизвршење одлуке Уставног суда, нити може представљати правно релевантан разлог за непоступање по истој.
Такође, чланови Изборне комисије, који су поднели оставку, и даље су чланови Изборне комисије – све док ВСТ не донесе одлуку којом се констатује да им престаје функција.
Наглашавам да обавеза извршења одлуке Уставног суда постоји од тренутка њеног доношења и обавезује орган и одговорна лица која су у том периоду вршила јавна овлашћења, без обзира на каснији престанак функције.
Посебно указујем на то да неизвршење одлуке Уставног суда којом је наложено понављање избора за чланове Високог савета тужилаштва има за последицу постојање одговорности председника Савета који је био дужан да обезбеди спровођење одлуке Уставног суда, а што није учиниоˮ, навео је Вујић у допису.
Имајући у виду све наведено, министар правде сматра да су у конкретном случају испуњени услови за предузимање мера из надлежности Уставног суда у складу са чланом 104 Закона о Уставном суду, како ради обезбеђивања извршења одлуке, тако и ради отклањања последица које неизвршење производи по уставноправни положај и функционисање Високог савета тужилаштва.
Чланом 104 Закона о Уставном суду прописано је извршење аката Уставног суда: „Државни и други органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице дужни су да, у оквиру својих права и дужности, извршавају одлуке и решења Уставног судаˮ.
У другом ставу истог члана наводи се: „У случају потребе, извршење одлуке и решења Уставног суда обезбедиће Влада, на начин који је утврђен посебним решењем Уставног судаˮ.