Аутор:
Танјуг
Чиплић је том приликом оценио да представници српског правосуђа и државних органа нису довољно упознати са Европском конвенцијом о људским правима у области права на породични живот.
С обзиром на досадашње искуство у примени Конвенције и проблеме који су се показали у извршавању пресуда које се односе на повреду права на породични живот, не можемо бити задовољни познавањем Конвенције, истакао је министар.
Према његовим речима, породично право и право детета су веома осетљиве области и у извршавању пресуда које се односе на повреду тих права постоје одређени проблеми, због чега је неопходна шира акција свих државних органа.
Он је указао на то да људска права предвиђена Конвенцијом и праксом Европског суда за људска права треба да буду основ и смерница у раду правосуђа, али и других државних органа.
Када суд у Стразбуру пресудом утврди да је дошло до повреде неког права предвиђеног Конвенцијом, држава има обавезу да ту пресуду изврши, односно да плати накнаду коју је Суд утврдио, али и да исправи повреду у мери у којој је то могуће у конкретном случају, објаснио је Чиплић.
Министар правде Снежана Маловић нагласила је да права гарантована Конвенцијом имају предност у односу на домаће законодавство, уз напомену да се посебна пажња мора посветити предметима приватног и породичног живота.
Делотворно поштовање породичног живота тражи да будући односи родитеља и деце буду одређени и регулисани у правцу заштите најбољег интереса детета, прецизирала је она и подсетила на то да је Србија у циљу унапређења суђења у породичним односима увела обавезну специјализацију судија који суде у тим предметима.
Председник Врховног суда Републике Србије Вида Петровић-Шкеро изјавила је да Србија мора пружити делотворну и квалитетну правну заштиту, уклонити и утврдити све узроке кршења права и истовремено извршити обавезе преузете Конвенцијом о заштити људских права.
Петровић-Шкеро је навела да су прве пресуде које је Европски суд за људска права донео против Србије биле везане за кршење права на породичан живот и права на суђење у разумном року, и оценила да ће таквих одлука бити још више уколико се не обезбеде делотворни правни лекови.
Према њеним речима, да би се обезбедила заштита права, потребно је обезбедити не само ефикасан већ и стручан рад првенствено судова, који се морају руководити судским поступком, тако да он буде ефикасан и да примењује законе са циљним тумачењем.
Она је објаснила да се адекватном применом промењених одредби Породичног закона и Закона о парничном поступку та делотворност може остварити, и напоменула да у заштити права велику улогу имају и центри за социјални рад, који као стручне службе морају реализовати обавезе у породичним односима.
Европски суд за људска права у Стразбуру од марта 2004. до јануара 2008. године донео је 16 пресуда против Србије, од којих се највећи број односио на повреду права на суђење у разумном року, док су три пресуде биле везане за породичне односе.
Семинар је организовало Министарство за људска и мањинска права у сарадњи са Генералном дирекцијом за људска права Савета Европе, и то са Одељењем за извршавање пресуда Европског суда за људска права.