Седници су присуствовали и председница Покрајинске владе Маја Гојковић, гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, представници Војске Србије на челу са начелником Генералштаба генералом Миланом Мојсиловићем, као и директори јавних предузећа.
На седници су била разматрана кључна питања од стратешког значаја за Републику Србију, са посебним освртом на укупне политичке и економске прилике у земљи и свету, као и на реализацију развојних и инфраструктурних пројеката од националног значаја, међу којима је и пројекат Експо.
Премијер Мацут изјавио је да постоји доста ствари у којима чланови Владе морају да убрзају рад и додао да је доста тога у претходном периоду урађено у Србији.
Мацут је када је реч о енергетици, навео да су чланови Владе донели одлуку да се направи анализа енергетске ситуације са акцентом на нуклеарну енергију и додао да је потребна политичка одлука како би се кренуло у изградњу малих нуклеарних електрана.
Према његовим речима, то питање се може решити у пар година и нагласио да је ту вероватно потребно да дође до измена законских решења.
Премијер је говорећи о легализацији објеката, рекао да је број пријава невероватно велики и да би требало продужити рок.
Мацут је када је реч о здравству, навео да је потребно додатно радити у том сектору, али да је урађено пуно тога до сада, као и да ће разговарати са министром здравља Златибором Лончаром о даљем раду.
Премијер је додао да ће обавити додатне разговоре о питању листе лекова и њиховом појефтињењу.
Он је када је реч о пољопривреди, навео да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде потрошило највећи број субвенција које су до сада предвиђене за расподелу.
То јесте добар знак, али сигурно да има доста нерешених ствари, пре свега у ветеринарском делу. Значи ми ту имамо једну велику област коју треба сигурно много унапредити, рекао је он.
Премијер је додао да су се у претходних пар недеља Влада и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде доста посветили решавању ствари у области ветерине.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да су до сада 132 земље потврдиле учешће на Експо 2027 и да ће 15. маја почети продаја карата у Србији и у свету.
У наредном периоду имаћемо три важна датума за Експо. Први је 29. јануар када ћемо грађанима Србије да откријемо имена маскота, а 15. маја крећемо са продајом карата у Србији и у свету. На пролеће креће велика волонтерска кампања, требаће нам укупно 20.000 волонтера, рекао је Мали.
Мали је истакао да ће специјализована изложба у Београду имати највећи број земаља учесница и додао да је потписан уговор са 41 земљом, да је још 16 уговора спремно за потписивање, као и да ће до 1. априла бити потписани уговори са осталим учесницама.
Први потпредседник Владе је истакао је да радови теку добро, да је потребно да се сви укључе и замолио председника Србије за помоћ и подршку да се овај пројекат реализује.
Он је навео да ће у зони А, која је основна зона, бити павиљони свих учесника изложбе, у зони Б тематски павиљони, у зони Е павиљони најбољих пракси, а да ће комплекс обухватити Национални стадион, хотел са 400 соба, Експо село са 1.500 нових станова, нови хангар који је везан за летеће таксије и нову топлану.
Рокови су нам такви да кључеве свих павиљона дамо учесницима Експа до 1. децембра ове године, ми то хоћемо да урадимо раније, већ у октобру месецу. Треба да завршимо и зону тематских павиљона до краја првог квартала 2027. године, градимо павиљоне који су везани за зону најбоље праксе. Комплекс са 1.500 станова биће завршен већ ове године, Национални стадион имаће 52.000 места, рекао је он.
Мали је додао да је реч о огромним инфраструктурним пројектима у кратком временском периоду и навео да на градилишту ради више од 100 домаћих компанија који су подизвођачи, да 3.000 радника ради свакодневно и да је ангажовано више од 500 комада механизације на градилишту.
Први потпредседник Владе је истакао да је, што се организације тиче, доста урађено, основано је ново предузеће Експо 2027, где је 181 човек запослен.
Експо је највећа развојна шанса целе Србије и ми смо га представили као део пројекта Скок у будућност, велике платформе са 323 пројекта која радимо широм Србије како бисмо унапредили инфраструктуру, квалитет живота, подигли пензије и плате, минималне зараде. Експо је само локомотива тога и моја порука је да од 2028. године након завршетка Експа Србија уђе у фазу још убрзанијег раста и развоја, рекао је први потпредседник Владе.
Он је додао да ће се врло брзо, као што је председник Републике и најавио, изаћи са предлогом и програмом „Србија од 2028. до 2035. Године“.
Министар за јавна улагања Дарко Глишић навео је да се током рада на терену и разговора са људима широм Србије његов тим најчешће сусреће са проблемима око пијаће воде и навео да је прошле године инвестирано 1,4 милијарди динара у решавање тог питања.
Завршили смо водоводе у Љубовији, Малом Зворнику и Мионици. Тренутно се изводе радови у Лучанима, Љигу, Вршцу, Ужицу и Косјерићу, а потписали смо уговор или се припремамо да потпишемо и да их кренемо чим време дозволи у више јединица локалних самоуправа, између осталог и у Ћуприји и Жабарима, рекао је Глишић.
Министар је нагласио да су потписани уговори о изградњи водовода и у селу Влашком Долу, као и у општинама Жагубица, Рача, Лајковац, Сремска Митровица и Кнић.
Припремамо се за Обреновац, Апатин, Бољевац, Крагујевац, Белу Паланку, Бечеј, Владичин Хан, Врање, Кулу, Лапово, Прокупље и Трстеник, најавио је министар и додао да се у Малом Зворнику наставља посао у изградњи водовода за шта је издвојено близу 5,5 милијарди динара.
Истовремено, Глишић је указао на то да се у разговору са грађанима широм Србије дошло до сазнања да су инсталације водоводне мреже старе по 50 до 60 година, као и да су губици од 50 до 80 одсто воде у водоснабдевању.
Он је рекао да је у петак био у Ужицу и да је око петина замене мреже започето у том граду.
Неких 4,8 километара од укупно 25 километара, колико треба да се уради, додао је он.
Глишић је говорећи о улагањима у здравству, навео да је у току пројектовање породилишта Народни фронт и Бежанијска коса, а да је у току извођење радова у Вишеградској.
Спремамо се и надам се да ћемо убрзо да распишемо и тендер за породилиште у Нишу, указао је Глишић.
Министар просвете Дејан Вук Станковић оценио је да су после највеће образовне кризе у Србији потребне реформе у образовању, и то у два аспекта - у нормативном и практичном.
Један је нормативни, дакле промена законског оквира, а други је практични, значи начин извођења наставе и садржај и исходи онога што се учи. Ако говоримо о нормативном аспекту, ми већ имамо припремљена четири закона. Један је о основама образовања и васпитања, затим промена закона о предшколском образовању, промена закона о основном образовању и промена закона о средњошколском образовању, рекао је Станковић.
Министар просвете је указао да су ти закони у процедури и да претпоставља да ће политичка одлука бити донета да они буду врло брзо на дневном реду у скупштини.
Он је рекао да што се тиче закона о универзитету, ресорно министарство има идеју која би ишла у два правца.
Једна је промена структуре управљања високообразовним установама, где је моје мишљење, ово кажем као неко ко је провео време на високошколским установама и као грађанин Србије, а негде и коресорни министар на крају, да оснивач и главни финансијер високошколских установа мора да има веће утицаје на њихово функционисање и управљање, истакао је он.
Станковић је додао и да потпуно подржава идеју председника Србије о повећању конкуренције на тржишту услуга високошколских установа.
У том смислу наш пилот пројекат, неки будући закон о високом образовању је подразумевао транснационално образовање, објаснио је Станковић.
Министар просвете је рекао да је то могућност да страни факултети отворе своје франшизе у Србији према стандардима акредитације које важе у Србији, а једнако тако и могућност да српски факултети отварају своје франшизе у другим земљама.
Такође, он је навео да Министарство просвете припрема и реформу образовних садржаја, односно реформу планова и програма, различитог начина извођења наставе.
Спремамо за фебруар месец једну регионалну конференцију која би на научан начин испитала могућности скраћивања часова и оптималнијег коришћења времена у настави, затим промену садржаја наставних планова и програма, приближавање потребама друштва, односно потребама тржишта с једне стране и с друге стране усвајања нових технолошких иновација у образовању и шире, рекао је он.
Станковић је истакао да би требало да се врати васпитна улога школе.
Мислим да ћемо то успети да урадимо тако што ћемо, поред ових наставних садржаја који се односе на стицање когнитивних компетенција и вештина, вратити заинтересованост деце за спорт и уметност и на тај начин негде их сачувати од великог искушења да проводе време у виртуалном свету или да проводе време на улици, поручио је Станковић.
Председник Србије Александар Вучић је оценио да свет иде ка даљем фрагментирању и сукобима и да то није више подела на Запад и остатак света, већ долази до значајне фрагментације унутар Запада.
То је стални процес и трајни процес, рекао је Вучић и додао да свет у 2026. години неће бити мирнији, већ ће бити много проблематичније место за живот него што је био 2025. године.
Вучић је навео, да би се обезбедио и гарантовао мир, сигурност и безбедност грађанима у тим условима, потребан је ангажман свих државних органа на ономе што је установљено као највиши приоритет - очување мира и стабилности земље.
То значи пуни ангажман свих делова државе, пре свега Владе, председника Републике, као и свих осталих, додао је Вучић.
Он је предложио да се формира оперативни тим и ојачају капацитети да би Србија брже напредовала на европском путу и да би се ствари тамо где је могуће урадиле много брже него до сада.
Вучић је за председника тог оперативног тима предложио шефа Мисије Србије при ЕУ у Бриселу Данијела Апостоловића.
Молио бих вас да формирате мање оперативно тело које ће да се бави тиме на дневном нивоу. И у том оперативном тиму предлажем да на челу у њему мора да буде министар за европске интеграције Немања Старовић, председница Скупштине Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали и министар правде Ненад Вујић. Предложио бих да тимом руководи Данијел Апостоловић, наш амбасадор из Брисела, рекао је Вучић.
Председник Србије је навео да није спорно да је у области здравства урађено много, али да постоје ствари попут санитета које нису решене и поручио министру здравља Златибору Лончару да убрза ствари у вези решавања таквих проблема, како би се ојачао здравствени систем.
Он је истакао да ће се радити два породилишта у Београду, због породилишта у Нишу, нових клиничких центара од Крагујевца до Новог Пазара, и додао да и Ужице мора да крене да се ради, а да ће до 1. марта бити отворена болница у Прокупљу.
Вучић је рекао да ће се ангажовати и помоћи око тога да радови на објектима за Експо 2027 иду брже и да се све уради на време.
Председник Србије је нагласио да су за Србију главне теме Експо, енергетика, здравство, пољопривреда и образовање и наука, и поручио да се мора ићи храбро у реформе и показати визија.
Он је навео да жели да буде део тима за план развоја до 2035. године и предложио да шеф тима буде председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут.
Премијер Мацут рекао је да је на данашњој тематској седници Владе Србије, донет закључак о пет кључних елемената којима ће се чланови Владе у наредном периоду посебно посветити.
Мацут је, закључујући седницу, указао на то да је тих пет елемената саветовао председник Србије Александар Вучић, а да се односе пре свега на експресно уврштавање великог националног пројекта – Експо 2027.
Закључци су и да се у будућем периоду ради на енергетским питањима, образовању и науци, здравству и војним питањима, односно успостављање структурних елемената за увођење и служење војног рока и осавремењивање и оснаживање војске, поручио је Мацут.