Милосављевић је на седници Одбора за здравље Скупштине Србије, посвећеној актуелној ситуацији у здравству и плановима за наредни период, објаснио да се скрининг програми односе на превенцију тумора дојке, грлића материце и дебелог црева.
Истовремено, министар је рекао да популациони скрининг програм представља најтежи изазов за здравствени систем, при чему се први резултати могу очекивати тек за четири до пет година.
Износећи план активности Министарства, он је најавио да ће у наредном периоду бити реконструисано више клиничких центара, настављена акција сузбијања пушења, као и да се планира увођење допунског осигурања.
Према његовим речима, постојећи прописи биће доследно примењивани, а у припреми је и више закона, међу којима су и они о трансфузији и о трансплантацији.
Такође, Милосављевић је истакао да се 2000. године у Србији за здравство издвајало само 50 евра по глави становника, а да је сада та цифра петоструко већа, и додао да је 2006. године за здравство издвојено 7,6 одсто бруто друштвеног производа, при чему је наслеђено 42 милијарде динара дугова од неплаћених доприноса за здравство.
Он је указао на то да ни у развијеним европским земљама све здравствене услуге нису бесплатне, уз напомену да се у Грчкој или Словенији по становнику годишње за здравство издваја 12.000 евра.
То су цифре у модерном свету, а дотле се стиже развојем економије и привредним растом, нагласио је министар.
Он је, међутим, оценио да упркос свему, и у Србији има позитивних резултата и као пример навео то да је за 7 одсто мање пушача од када се спроводи акција сузбијања пушења.
Милосављевић је прецизирао да је од 2002. до 2006. године двоструко смањена смртност пацијената у коронарним јединицама, али да се тешко мења свест становништва о лошим животним навикама, па грађани у Србији и даље више троше на цигарете и алкохол него на сопствено здравље.
Министар је подсетио на то да је последњих година запослено приближно 1.000 лекара, и додао да је само ове године број незапослених доктора смањен за 13,8 одсто.