Мали је истакао да то показује посвећеност Србије испуњавању циљева из Реформске агенде, иако нам је напредак благо успорен због домаћих негативних дешавања, изразивши уверење да ће се то брзо надокнадити и да ће се наша земља вратити на пут убрзаног развоја и даљих реформи.
То је наш апсолутни приоритет и томе остајемо посвећени. Јасно смо трасирали свој европски пут и на њему ћемо остати док не испунимо све реформске циљеве, нагласио је први потпредседник Владе.
Он је објаснио да ће од одобрених 56,5 милиона евра директно у буџет Србије бити уплаћено 26,3 милиона евра, док је 30,2 милиона евра намењено пројектима у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан.
Мали је напоменуо да се средства Европске комисије односе на реформе спроведене у другој половини 2024. године, а од седам корака предвиђених Реформском агендом за тај период Европска комисија је проценила да је Србија остварила имплементацију трећег енергетског пакета, увођење 5Г мреже и усклађивање са визним режимом ЕУ.
Према његовим речима, ове реформе доприносе модернизацији економије, јачању институционалних капацитета и побољшању пословног окружења у Републици Србији.
Реформски процес остаје наш приоритет. Већ смо спровели многе реформе, а реализоваћемо и све преостале. Србија је у претходних 15 година прешла дуг пут, добили смо бројна признања светских институција за до сада остварени успех, а критике су увек добродошле када дође до успоравања. Свака подршка на том путу је значајна, поручио је Мали.
Србија je, у складу са роковима које је поставила Европска комисија, први захтев за плаћање поднела 14. марта 2025, док је други захтев поднет 15. јула 2025. године, при чему је оцена испуњености корака из другог захтева још у току.
Србија је јуче поднела и трећи захтев за плаћање Европској комисији, у укупном износу већем од 95 милиона евра, а који обухвата осам додатних корака у складу са Реформском агендом Републике Србије.
Правила Плана дозвољавају максимално кашњење од две године за примену мера из 2024. године и годину дана кашњења за реформе од 2025. до 2027. године.
Да би повукла опредељени новац од укупно милијарду и 588 милиона евра, Србија ће морати да спроведе 98 корака наведених у Реформској агенди, и то у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.
У 2026. години предвиђено је 516 милиона евра, а у 2027. години Србија може да рачуна на 529 милиона из Плана раста, наводи се у документима у вези са Реформском агендом Србије.
Европска комисија је крајем 2023. године усвојила План раста за Западни Балкан, са циљем јачања процеса приближавања региона Западног Балкана ЕУ кроз постепено укључивање у одређене политике, програме и предности чланства у ЕУ већ у припремној фази пре званичног приступања.
План има за циљ да убрза економски раст и допринесе бржој друштвено-економској конвергенцији региона са државама чланицама ЕУ.