Вујић је истакао да наведено саопштење није донето нити усвојено од стране Савета као колективног уставног органа, већ представља лично иступање председника Савета, које је, супротно Закону и Пословнику о раду Високог савета тужилаштва, неосновано представљено као институционални став.
Министар је навео да такво поступање указује на то да је председник Савета противправно и грубо прекршио начела колективног одлучивања и да му ово није први пут да самостално доноси одлуке које представља као одлуке Савета.
Према његовим речима, Стаменковић је то већ учинио приликом доношења решења о одбијању приговора у вези са тужилачким изборима, а које је Уставни суд огласио ништавним одлучујући по жалбама подносилаца приговора, управо због чињенице да су решења донета без потребног кворума за одлучивање.
Вујић је напоменуо да је Уставни суд јасно констатовао да је оспорена решења донео сам председник Савета и зато су ништавна и да је посебно недопустиво што се у наведеном саопштењу, путем правно неутемељених квалификација и вредносних судова, директно доводи у питање законитост, стручност и легитимитет одлуке Уставног суда.
Министар је указао на то да јавно оспоравање одлука Уставног суда од стране носиоца једне од највиших правосудних функција представља радњу која по својој природи може да се квалификује као тешка повреда службене дужности и озбиљно нарушавање уставног поретка.
Он је, такође, подвукао да независност и самосталност правосуђа не подразумева самовољу нити право на институционално неодговорно поступање.
Напротив, како је истакао, од носилаца правосудних функција очекује се највиши степен правне дисциплине, уздржаности и поштовања Устава, закона и одлука надлежних органа, а посебно одлука Уставног суда које су коначне, обавезујуће и извршне.
Министар је истакао да Европски суд за људска права захтева да се грађани Србије претходно обрате Уставном суду Србије, што говори о квалитету одлука Уставног суда, а које јавни тужилац Бранко Стаменковић у свом саопштењу доводи у питање.
Вујић је, имајући у виду последице оваквог поступања по углед правосудних институција, правну сигурност и поверење јавности у уставноправни поредак, констатовао да постоје елементи који оправдавају разматрање покретања одговарајућих поступака ради утврђивања одговорности председника Савета Бранка Стаменковића у складу са Уставом и законом.
Министар правде ће, у оквиру својих надлежности и као члан Савета, предузети све неопходне радње ради заштите уставног поретка Републике Србије, о чему ће јавност бити благовремено обавештена.