Старовић је на конференцији „Колико ме кошта Западни Балкан?ˮ, одржаној у Европској кући у Београду у организацији Фондације „Конрад Аденауер Србија и Црна Гораˮ, оценио да анализе представљају веома користан основ не само за информисање јавности, већ и за доношење информисаних политичких одлука.
На конференцији је представљена студија која се бави финансијским аспектима проширења Европске уније на Западни Балкан, са циљем да се дебата о томе заснива на чињеницама.
Анализа показује да би трошак проширења за просечног грађанина ЕУ износио приближно 5,29 евра годишње, што указује на то да финансије не представљају суштинску препреку овом процесу, већ да је реч о политичкој одлуци.
Посебан део студије односи се на Србију, као највећу државу и економију региона, која би у случају чланства била и највећи појединачни корисник европских фондова.
Прорачуни показују да би Србији у седмогодишњем буџетском циклусу била доступна готово 21 милијарда евра, уз обавезу уплате у буџет ЕУ од скоро 750 милиона евра годишње.
Такође, указује се на значај капацитета државе да ефикасно користи та средства, имајући у виду да будући европски фондови све више зависе од развијености демократије, владавине права и институционалне спремности.
Закључак студије је да проширење Европске уније представља стратешку инвестицију у стабилност, безбедност и економски развој не само Западног Балкана, већ и саме ЕУ.