П:
О:
Читај ми
Данас се обележава Међународни дан заштите озонског омотача
Београд,
16. септембар 2008.
Министарство животне средине и просторног планирања Владе Републике Србије саопштило је да се данас широм света обележава Међународни дан заштите озонског омотача.
У саопштењу се наводи да је дебљина озонског омотача изнад Србије, према последњим мерењима инструмента за праћење озона са НАСА свемирске платформе „Аура“, током 13. септембра износила 2,83 милиметра.
Стандардна дебљина озонског омотача је око три милиметра, али његова дебљина значајно варира услед постојећих штетних утицаја, при чему расхладно-сервисни сектор највише доприноси оштећењу озонског омотача.
Сервисери се често несмотрено понашају при раду са расхладним уређајима и слободно испуштају фреон у атмосферу. Увођење сертификације сваког сервисера, уз обавезу вођења евиденције о количини сакупљених, рециклираних и одложених фреона, омогућиће решавање тог проблема, што значи да сервисерима који не поседују сертификат о раду са расхладним и климатизационим уређајима неће бити дозвољен рад.
Ресорно министарство је припремило Нацрт закона о заштити ваздуха, а усвајањем тог закона и планираних подзаконских аката биће створена основа за увођење добре праксе при управљању расхладним и климатизационим средствима и уређајима.
То подразумева сертификацију сервисера након обавезне завршене обуке и положеног испита, превентивно одржавање и контролу расхладних и клима уређаја уз вођење евиденције, правовремену замену дотрајале опреме, делотворне програме сакупљања, рециклаже и поновне употребе расхладних средстава, коришћење алтернативних супстанци које не оштећују озонски омотач, стручно руковање радним материјама, расхладним и клима уређајима.
Поступање са супстанцама које оштећују озонски омотач прописано је Законом о заштити животне средине. На територији Републике Србије забрањена је производња, увоз и извоз супстанци које оштећују озонски омотач, као и производа који их садрже, осим уколико се користе за посебне намене.
Супстанце које оштећују озонски омотач и производи који их садрже а служе за посебне намене, могу се увозити и извозити уз дозволу ресорног министарства, које води регистар о увозу, извозу и потрошњи оваквих супстанци и производа.
Република Србија ратификовала је Бечку конвенцију о заштити озонског омотача и Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач 1999. године, као и сва четири амандмана на Монтреалски протокол у марту 2005. године: Лондонски, Копенхашки, Монтреалски и Пекиншки.
Тим ратификацијама Србија се обавезала на то да ће искључити из употребе супстанце које оштећују озонски омотач према прописаној динамици и роковима, а које се налазе на листама Анекса протокола.
Супстанце Анекса А искључују се из употребе 1. јануара 2010. године. Међутим, Министарство животне средине и просторног планирања скоро их је у потпуности искључило из употребе постепеним смањивањем дозвољених увозних квота за те супстанце на годишњем нивоу и спровођењем пројеката замене производних технологија.
Озонска рупа је први пут примећена осамдесетих година двадесетог века. Утврђено је да су узроци њеног настанка физичко-хемијски процеси у којима атоми хлора и брома из фреона и халона разграђују молекуле озона везујући један атом кисеоника из молекула озона и ослобађајући молекул кисеоника.
Највећа озонска рупа, која је била велика 27,4 квадратних километара, забележена је 17. октобра 2006. године изнад Антарктика, а настала је као кумулативна последица испуштања фреона од пре 15 до 20 година.
Озонском рупом се сматра свака област где је очитавање дебљине озонског слоја мање од 220 Добсонових јединица. Сада је у неким подручјима измерено само 1,2 Добсонове јединице, што значи да је озон буквално нестао из тог слоја.
Основна функција озонског омотача је апсорпција Сунчевих ултраљубичастих (УВ) зрачења и заштита Земље и живог света од штетних утицаја зрачења.
Озонски омотач ствара се под утицајем сунчеве светлости. Уколико је индекс УВ зрачења висок, од 8 до 10, препоручује се ношење шешира са широким ободом, сунчаних наочара са заштитним УВ фактором, гардеробе са дугачким рукавима, као и коришћење заштитних крема.
Деца при таквим вредностима УВ индекса могу добити опекотине за мање од 10 минута. Кожа и очи су најугроженији делови људског тела услед штетног деловања УВ зрачења, а изложеност може имати акутан и хроничан утицај на здравље и изазвати озбиљна обољења коже и очију, као што је очна катаракта.
Тренутни подаци о дебљини озонског омотача изнад било које локације на Земљи могу се пронаћи на сајту Програма животне средине у оквиру Организације УН.
Стандардна дебљина озонског омотача је око три милиметра, али његова дебљина значајно варира услед постојећих штетних утицаја, при чему расхладно-сервисни сектор највише доприноси оштећењу озонског омотача.
Сервисери се често несмотрено понашају при раду са расхладним уређајима и слободно испуштају фреон у атмосферу. Увођење сертификације сваког сервисера, уз обавезу вођења евиденције о количини сакупљених, рециклираних и одложених фреона, омогућиће решавање тог проблема, што значи да сервисерима који не поседују сертификат о раду са расхладним и климатизационим уређајима неће бити дозвољен рад.
Ресорно министарство је припремило Нацрт закона о заштити ваздуха, а усвајањем тог закона и планираних подзаконских аката биће створена основа за увођење добре праксе при управљању расхладним и климатизационим средствима и уређајима.
То подразумева сертификацију сервисера након обавезне завршене обуке и положеног испита, превентивно одржавање и контролу расхладних и клима уређаја уз вођење евиденције, правовремену замену дотрајале опреме, делотворне програме сакупљања, рециклаже и поновне употребе расхладних средстава, коришћење алтернативних супстанци које не оштећују озонски омотач, стручно руковање радним материјама, расхладним и клима уређајима.
Поступање са супстанцама које оштећују озонски омотач прописано је Законом о заштити животне средине. На територији Републике Србије забрањена је производња, увоз и извоз супстанци које оштећују озонски омотач, као и производа који их садрже, осим уколико се користе за посебне намене.
Супстанце које оштећују озонски омотач и производи који их садрже а служе за посебне намене, могу се увозити и извозити уз дозволу ресорног министарства, које води регистар о увозу, извозу и потрошњи оваквих супстанци и производа.
Република Србија ратификовала је Бечку конвенцију о заштити озонског омотача и Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач 1999. године, као и сва четири амандмана на Монтреалски протокол у марту 2005. године: Лондонски, Копенхашки, Монтреалски и Пекиншки.
Тим ратификацијама Србија се обавезала на то да ће искључити из употребе супстанце које оштећују озонски омотач према прописаној динамици и роковима, а које се налазе на листама Анекса протокола.
Супстанце Анекса А искључују се из употребе 1. јануара 2010. године. Међутим, Министарство животне средине и просторног планирања скоро их је у потпуности искључило из употребе постепеним смањивањем дозвољених увозних квота за те супстанце на годишњем нивоу и спровођењем пројеката замене производних технологија.
Озонска рупа је први пут примећена осамдесетих година двадесетог века. Утврђено је да су узроци њеног настанка физичко-хемијски процеси у којима атоми хлора и брома из фреона и халона разграђују молекуле озона везујући један атом кисеоника из молекула озона и ослобађајући молекул кисеоника.
Највећа озонска рупа, која је била велика 27,4 квадратних километара, забележена је 17. октобра 2006. године изнад Антарктика, а настала је као кумулативна последица испуштања фреона од пре 15 до 20 година.
Озонском рупом се сматра свака област где је очитавање дебљине озонског слоја мање од 220 Добсонових јединица. Сада је у неким подручјима измерено само 1,2 Добсонове јединице, што значи да је озон буквално нестао из тог слоја.
Основна функција озонског омотача је апсорпција Сунчевих ултраљубичастих (УВ) зрачења и заштита Земље и живог света од штетних утицаја зрачења.
Озонски омотач ствара се под утицајем сунчеве светлости. Уколико је индекс УВ зрачења висок, од 8 до 10, препоручује се ношење шешира са широким ободом, сунчаних наочара са заштитним УВ фактором, гардеробе са дугачким рукавима, као и коришћење заштитних крема.
Деца при таквим вредностима УВ индекса могу добити опекотине за мање од 10 минута. Кожа и очи су најугроженији делови људског тела услед штетног деловања УВ зрачења, а изложеност може имати акутан и хроничан утицај на здравље и изазвати озбиљна обољења коже и очију, као што је очна катаракта.
Тренутни подаци о дебљини озонског омотача изнад било које локације на Земљи могу се пронаћи на сајту Програма животне средине у оквиру Организације УН.
-
Београд, 2. мај 2024.Обележавање прве годишњице трагедија у школи „Владислав...
-
Београд, 2. мај 2024.Српска полиција у међународној акцији откривања превара путем...
-
Београд, 2. мај 2024.У недељи појачане контроле саобраћаја откривено више од 36.000...
-
Београд, 30. април 2024.Обележен Дан Гарде Војске Србије
-
Београд, 30. април 2024.Апел грађанима да поштују Закон о заштити од пожара
-
Београд, 29. април 2024.Значај спорта у подршци присилно расељеним људима
-
Ковачица, 28. април 2024.Положен венац на споменик палом борцу са Кошара Тибору Церни
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшене три особе због недозвољеног прелаза границе и...
-
Београд, 26. април 2024.Размена искустава Војске Србије и Националне гарде Охаја у...
-
Београд, 26. април 2024.Решено стамбено питање за још четири избегличке породице из...