Козарев је, обраћајући се амбасадорима и дипломатским представницима више од 30 земаља, који су у Министарству спољних послова могли из прве руке да чују сведочења две жене о тортурама и злостављањима којима су биле изложене у бошњачким логорима и казаматима деведесетих година прошлог века, истакао да монографија представља само делић огромног мозаика патње, али значајан допринос публиковању истине.
Према његовим речима, без истине, правде и суочавања са злочинима не може се доћи до помирења, а без тога је тешко створити заједничку и стабилну будућност.
Он је указао на то да се Србија борила против покушаја да се једногласно изгласа једна позиција о Сребреници у Уједињеним нацијама прошле године, нагласивши да аутори Резолуције о Сребреници нису успели у намери, а то је да нас свет једногласно опет стави на неки стуб срама и стигматизује.
Ми само хоћемо да опстанемо, да живимо и да нам буде елементарно нормално да деца не брину да ће проћи кроз исто кроз шта су прошле старије генерације, рекао је генерални секретар Министарства спољних послова.
Председница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић и чланица тог удружења Гордана Ботић говориле су о језивим тортурама, злостављањима и патњама кроз које су прошле, као и велики број других Српкиња, али и Хрватица и Бошњакиња које су биле удате за Србе.
Оне су нагласиле да њихово јавно обраћање о преживелим страхотама јесте истовремено вапај, апел и молба да судови у БиХ, као и међународне институције, без обзира на проток времена, истраже те злочине и процесуирају мучитеље, од којих је огромна већина остала изван домашаја правде.
Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић и представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење есталих лица Републике Српске Виктор Нуждић и Мирослав Љубојевић објаснили су значај документовања страдања наших људи, не само кроз истраживање и бележење бројки и других фактографских података о страдалима, већ и кроз прибављање, чување и публиковање личних сведочења жртава у протеклим сукобима.
Они су изразили посебну захвалност Министарству спољних послова Србије и министру Марку Ђурићу на помоћи и подршци у публиковању другог дела двојезичне (српско-енглеске) монографије о страдању у Републици Српској.