Старовић је на пленарном заседању IHRA најоштрије осудио пораст антисемитизма у свету, укључујући и недавни терористички напад у Сиднеју, нагласивши да је ћутање и толеранција према екстремизму једнако опасна као и сами злочини мотивисани мржњом.
Толеранција према мржњи и екстремизму није неутралност – она представља саучесништво. У цивилизованом свету нема места ни за оправдавање, ни за релативизацију нацизма, антисемитизма и усташке идеологије, поручио је Старовић.
Министар је нагласио да посебно забрињава то што на стотине хиљада људи у Загребу узвикује усташке слогане, док се у исто време у парламенту Хрватске одржавају квазинаучни скупови на којима се релативизује масовно страдање Срба, Јевреја и Рома у систему логора Јасеновац током Другог светског рата.
Он је истакао да је Србија, као пуноправна чланица IHRA од 2011. године, на нивоу Владе прихватила све четири дефиниције Алијансе и да континуирано ради на очувању културе сећања, укључујући обнову Меморијалног центра „Старо сајмиште“ и унапређење Спомен-парка „Јајинци“.
Старовић је говорећи о забрани посете председника Србије Александра Вучића меморијалном комплексу Јасеновац, оценио да је реч о морално и цивилизацијски неприхватљивом чину који представља политичку инструментализацију места масовног страдања.
Места страдања морају бити изнад дневне политике. Забрана одавања пијетета жртвама представља грубо нарушавање културе сећања и основних принципа које IHRA заступа, нагласио је Старовић.
Министар је поручио да Србија остаје дубоко привржена очувању истине о Холокаусту и геноцидима почињеним током Другог светског рата, уз јасно противљење сваком облику негирања, умањивања или искривљавања историјских чињеница.
Он је истакао да култура сећања није питање политичког избора, већ цивилизацијска обавеза, а борба против антисемитизма, мржње и екстремизма мора бити заједничка, јасна и бескомпромисна - у интересу достојанства жртава и вредности савременог демократског друштва.