Стојановић је нагласио да се тај мандат мора строго спроводити у складу са намером, временским оквиром и ограничењима које је утврдио Савет безбедности.
Он је, говорећи о полугодишњем извештају о раду Механизма, подсетио на то да је резолуцијама СБ УН 1966 (2010) и 2637 (2022) предвиђено да Механизам буде мала, привремена и ефикасна структура, чије ће се функције и величина временом смањивати.
Нажалост, чак ни 15 година након усвајања прве резолуције и три године након друге, Механизам још увек није показао значајан напредак ка том циљу. Завршетак рада Механизма је одложен, а уместо њега дошло је до продужења, навео је помоћник министра, уз напомену да сам извештај, ненамерно али јасно, пружа основу за ову процену.
Што се тиче активности Канцеларије тужиоца, Стојановић је оценио да његов извештај описује главни фокус као „размишљање и планирање будућности Механизма у складу са Резолуцијом Савета безбедности 2740ˮ, иако, како је подсетио, кривично гоњење злочина почињених у бившој Југославији више не спада у његов мандат.
Према његовим речима, упркос изјашњеној спремности за пренос преосталих функција, не може се утврдити опипљив напредак у том погледу.
Стојановић је указао и на кашњења у вези са одређивањем локације архива МКСЈ и Механизма, покретањем поступака за непоштовање суда, стварањем програма наслеђа и све рестриктивнијим праксама у вези са превременим или условним отпуштањем осуђених лица.
Детаљније информације погледајте овде.