Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је Србија од 2012. године до данас увећала бруто домаћи производ (БДП) по глави становника од тадашњих 4.800 на тренутних 15.800 евра.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је Србија од 2012. године до данас увећала бруто домаћи производ (БДП) по глави становника од тадашњих 4.800 на тренутних 15.800 евра.
Мали је, на панел-дискусији на конференцији „BELTALKS: Београдски економски разговориˮ, са темом „Убрзавање конвергенције: План раста, заједничко тржиште и путеви ка ЕУ интеграцијиˮ, истакао да је то најбржи раст БДП-а по глави становника у Европи.
Он је рекао да су тај раст помогле, пре свега, капиталне инвестиције, које чине 7,4 одсто БДП-а, потрошња и ниво страних директних инвестиција као трећи фактор.
Србија је недвосмислено посвећена европском путу, али је, како је рекао, то „двосмерна улицаˮ, те да у процесу придруживања Европској унији, који траје већ 25 година, не зависи све од Србије.
Први потпредседник Владе је изразио наду да ће се тај процес коначно привести крају и навео да кроз аранжмане са ММФ-ом наша земља годинама спроводи реформе, упркос свим изазовима.
Мали је указао на то да Србија годинама ради на отварању економије и подизању конкурентности, што је успела захваљујући бројним споразумима о слободној трговини – не само са суседним земљама ЦЕФТА споразума, већ и са Евроазијском унијом, Турском, Емиратима, Египтом, Кином.
Србија, како је рекао, улаже у инфраструктуру, животни стандард људи, повећање плата, пензија и минималне зараде.
Одлучили смо да отворимо нашу економију јер је то најбољи начин да се повећа конкурентност, да се омогући улазак других компанија. На тај начин се обезбеђују нове технологије, менаџмент, системи и ИТ, навео је он и додао да Србија привлачи више од 60 одсто страних директних инвестиција у региону.
Мали је подвукао и да ће до краја следеће године наша земља у потпуности усагласити регулативу са свим законима ЕУ, а да ће се, док не постане пуноправна чланица ЕУ, ослањати на до сада склопљене споразуме о трговини.
Он је оценио и да је политичка одлука да ли ће Србија постати пуноправна чланица ЕУ, али да наша држава осећа пуну припадност Унији и спремна је да и даље повећава конкурентност, усклађује регулативу и унапређује пословно окружење.
Ако целокупно сагледамо ситуацију на Западном Балкану, постаје јасно да нас све околности подстичу да наставимо са инвестицијама, улажемо у будући развој и обезбедимо снажан, дугорочни раст, закључио је Мали.
На панелу су учествовали и шеф Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Јиржи Плецити, директорка Секретаријата ЦЕФТЕ Пранвера Кастрати, виши сарадник организације „Friends of Europe“ и Атлантског савета Валбона Зенели, виши економски саветник Организације за економску сарадњу и развој (OECD) Умур Гокче, уз модерирање вишег сарадника GLOBSEC-а и бившег посланика Европског парламента Владимира Билчика.